Inflacija

Inflacija je pojava veoma starog porekla, a sam izraz potiče od latinske reči inflatio što označava nadimanje ili naduvavanje. Međutim, upotreba reči inflacija za objašnjavanje određenog ekonomskog fenomena relativno je novijeg datuma. U ekonomskoj literaturi u smislu naduvavanja novčanog opticaja počela se upotrebljavati tek od 1864.godine, kada u Njujorku izlazi knjiga „Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije“ – Aleksandra Demlera, u kojoj se po prvi put u istoriji ekonomske nauke upotrebljava izraz inflacija. Inflacionističke pojave javile su se još u antičkom dobu, a zatim i u VI veku u Rimskom carstvu kada je opala vrednost rimske novčanice (denarijusa). I tokom srednjeg veka dolazilo je do opadanja vrednosti novca (Kina – Sung dinastija, Evropa – Crna smrt). Talas inflacije zahvatio je celu Evropu za vreme francuske revolucije i tokom Napoleonovih ratova. U Americi je za vreme građanskog rata došlo do velikog skoka cena i novčanog opticaja. Mnogi poslovi su obustavljani jer im se nije mogla odrediti realna cena, a za mnoge transakcije se plaćanje odgađalo po završetku rata. Međutim, postoji bitna razlika između savremene inflacije i one iz ranijih perioda – pojava rasta cena do 20.veka je bila sporadičnog karaktera: nakon perioda rasta sledili su periodi smanjenja cena. Savremena inflacija ima uzlazni trend – cene roba i usluga su fleksibilne samo naviše. Zaključno sa krajem Drugog svetskog rata inflacione pojave su bile usko povezane sa pojavama velikih ratova. Tako, od pet velikih inflacija, u toku poslednjih pet vekova, samo dve nisu bile direktno vezane za ratne epizode. Prva od njih bila je uzrokovana prilivom srebra i zlata iz tzv. Novog sveta pa je usled toga došlo, u 16. i 17.veku, do revolucionarnog i snažnog rasta cena u Evropi. Druga velika inflacija odigrala se u drugoj polovini sedamnaestog veka, uoči Napoleonovih ratova.