Inflacije kao izvor monetarne nestabilnosti

Opšte povećanje cena zove se inflacija. Inflacija je jednostavno povećanje prosečnog nivoa cena, a cena je stopa po kojoj se novac razmenjuje za robu ili uslugu. Razumeti inflaciju znači razumeti šta je novac, kako deluje na ponudu i tražnju i kakav uticaj ima na ekonomiju.

Inflacija kao ekonomski fenomen javlja se kao sintetizovan izraz stanja narušenog ekonomskog zdravlja nacionalne privrede. Teorijski i empirijski gledano, postoji visok stepen saglasnosti istrazivača da inflacija nastaje i traje kao posledica višestranih uzroka koji se međusobno uslovljavaju i prepliću. Najčešće se izražava kao inflacija tražnje, inflacija troškova, uvozna inflacija, strukturna inflacija, a u našim uslovima pravo građanstva dobilo je pojam inflacije uslovljene političkim ciniocima.

Visok nivo inflacije u svom nominalnom izrazu jednako razorno utiče na obezvređivanje vrednosti privrednih rezultata, bez obzira koji je od pomenutih uzroka, ili svaki od njih u određenoj meri uslovio njeno kretanje i nivo. Osnovni uticaj na inflaciju u našim uslovima u proteklom periodu imaju monetarnni činioci. Međutim, izuzetno snažan uticaj na postojeće stanje imaju i nemonetarni činioci kao sto su znatne razlike u stepenu razvijenosti privredne strukture, čestim izmenama u podsistemima privrednog sistema i privrede kao celine, rastu svih oblika potrošnje iznad ostvarenog dohotka i drugo. Svaki od pomenutih faktora generira inflatorno ponašanje u reprodukciju, a to se reflektuje u opštoj stopi rasta cena, ili sumom povećanih dobitaka.

Pojam, poreklo i razvoj inflacije

Upotreba reči „inflacija“ u ekonomiji je novijeg datuma. Izraz „inflacija“ potiče od latinske reči INFLATIO što u prevodu znači naduvavanje. Za vreme Građanskog rata (1861-1865), u SAD pojavio se izraz „inflacija“ kada je Vlada u cilju finansiranja rata preterano izdavala nekonvertibilne novčanice – GREENBACKS.

U monetarnoj literaturi i enciklopedijama može se naći da je reč inflacija prvi put štampana u delu „Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije“ Aleksandra Demlera 1964.godine u kojoj se usled Građanskog rata u Americi predviđala finansijska katastrofa kada je nastalo naduvavanje novčanog prometa, što je za posledicu imalo veliki porast cena.

Inflacione pojave su bile često vezane za pojave velikih ratova, jer u tim situacijama dolazi do nestašice roba i snažnog rasta cena, a sve to usled preterane emisije novca za finansiranje ratova.

„Jedan nepoznati pisac sa američkog juga opisao je inflaciju za vreme Građanskog rata u Americi, u periodu od 1861. do 1865.godine, na način koji se često citira u anglo-američkoj literaturi:“Nekada smo odlazili u dućan sa novcem u džepu, a vraćali se sa korpom punom namirnica. Sada odlazimo sa korpom punom novca, a vraćamo se sa namirnicama koje mogu da stanu u džep. Svega je nestalo – sem novca. Cene su haotične, a privreda je dezorganizovana. Ručak koji je obično stajao koliko i ulaznice za operu, sada košta dvadeset puta više. Posao često stagnira, jer niko ne zna koliko da naplati. Posledica je da svako naginje nagomilavanju „stvari“ i gleda da se otarasi „rđavog“ papirnog novca koji istiskuje „dobar“ metalni novac iz cirkulacije. Rezultat: delimičan prelaz na trampu sa svim njenim nezgodama.“

Inflacija je naročito izražena u XX veku, a naročito za vreme i posle Prvog svetskog rata kada mnoge zemlje prelaze na papirnu valutu. Iz tog razloga dolazimo do zaključka da je osnov za inflaciju napuštanje zlatnog novca. Mada je inflacija karakteristična za zemlje u ratu ona se javlja i u doba priprema za rat i posle ratova i to na obe strane: i u zemljama pobednika i u zemljama poraženih.

Tokovi modernih inflacija su daleko složeniji, a uzroci dublji i raznovrsniji. Sami izučavaoci inflacije daju svoje definicije svaki za sebe. Jedna od najstarijih definicija koje se pominju glasi: suviše novca juri premalo roba. Najrasprostranjenije definicije inflacije su one koje ističu da ona predstavlja stalni rast opšteg nivoa cena.