Hardverske i softerske komponente racunarske mreze

Uvod

“Računarsku mrežu čine dva ili više računara koji su povezani tako da mogu da dele računarske resurse. Pod ovim resursima se podrazumevaju hardverske komponente (skener, štampač, modem…) i softverske komponente (informacije, baze, aplikacije…). Računari se povezuju u mreže da bi povećali efikasnost i smanjili troškove.”
Za umrežavanje više računara je potreban poseban hardver, ali i softver, te poznavanje načina umrežavanja.
Prava revolucija u upotrebi PC računara počela je onda kada je PC dobio mogućnost da se umrežava. Upotrebna vrednost PC-ja je naglo porasla, posebno u poslovnom okruženju. Današnje savremeno poslovanje ne može se zamisliti bez upotrebe PC-ja Podaci unešeni na jednom računaru postaju dostupni svim računarima npr. u jednoj filijali banke položite novac a u drugoj podignete. Skupi uređaji poput laserskih štampača, mediji za skladištenje velike količine podataka ne moraju se nabavljati za svaki računar posebno nego ih se preko mreže stavi svima na raspolaganje. Zbog toga je jednostavna i delotvorna razmena podataka među korisnicima (poslovnih programa i sl.). Računari povezani u mrežu omogućuju raspodelu obimnih poslova obrade podataka na više računara u mreži koja se onda ponaša na određeni način kao jedan veliki računar.
Koliko god se proizvođači softvera trudili, umrežavanje računara nije jednostavan i banalan zadatak, barem ne valjano umrežavanje.
Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku.Hardversku celinu čine mrežni čvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija,fizički spojni putevi i deljeni resursi. Softversku celinu mreže čine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje u mreži, operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom računarskog sistema i korisnički mrežni softver.

Osnove umrežavanja, hardver i softver

Kao osnovne elemente računarske mrežne komunikacije možemo izdvojiti:
1. komunikacioni kanal (vod)
2. hardver računara
3. operativni sistem
4. korisničke procese (aplikacije)
Komunikacioni kanali i elementi koji ih povezuju sa mrežnim interfejsima računara/uređaja nazivaju se pasivnom mrežnom opremom. Mrežni uređaji koji u sebi sadrže i hardver/firmver/softver sposoban za analizu i modifikaciju nosećih signala nazivaju se aktivnom mrežnom opremom. Pravila po kojima se komunikacija vrši na svim pomenutim nivoima nazivaju se protokolima. Za uspešnu komunikaciju između krajnjih članova mreže potrebno je obezbediti funkcionalnost na svim nivoima. U slučaju da računari/uređaji nemaju adekvatnu podršku za hardver ili protokole na kojima se bazira računarska mreža, komunikacija neće biti moguća.