Pasivne mreže

Odgovornost za instaliranje, rukovanje i buduće održavanje pripada vlasniku mreže. U prvim godinama razvoja računarskih mreža odgovorne osobe su bili specijalisti za mreže a same mreže su bile relativno male. Poslednjih 20 godina slika se potpuno izmenila. Konfiguracije su postale sve veće i složenije, a održavanje vrlo zahtevno. Alatke za upravljanje mrežom su bile oblast vrlo dinamičnog i unosnog razvoja kojim se bave mnogi proizvođači mrežne opreme. Ali isto tako i sami korisnici su vrlo zainteresovani za ovu oblast. Postalo je vrlo važno i pitanje povezivanja na WAN mreže, kao i pitanje interoperabilnosti. Zbog toga se pojavljuju razvojni sistemi sa upravljanjem korporativnim mrežama. Veće mreže zahtevaju bolje alatke za upravljanje mrežama nego male mreže. Kod malih mreža upravljanje mrežom je znatno jednostavnije jer su poznati detalji razmeštaja kablova kao i svi detalji o svakom povezanom uređaju. Znaju se i svi korisnici i nivo njihove obučenosti, zna se koje su aplikacije i verzije softvera na svakoj stanici. Ali kako mreža raste i kako se povećava broj korisnika, znanje o pomenutim veličinama je sve manje trajno. Samim tim za velike mreže neophodno je imati određenu formalnu politiku upravljanja mrežom. Kod mreža na nivou nekog većeg preduzeća, najčešće je nekoliko LAN mreža povezano među sobom preko X.25 WAN (ili na drugi način). U tom slučaju vlasnik mreže mora da vodi računa ne samo o lokalnim mrežama već i o uređajima za međusobno povezivanje. Mora se voditi računa o konvencijama za imenovanje kao i o hardverskim adresama itd. Ako se u svakoj LAN mreži koriste raličiti standardi upravljanje mrežom postaje još problematičnije.