Procesor

Procesor (u stvari kratak oblik za reč mikroprocesor, koji se često zove i CPU ili centralna procesorska jedinica) predstavlja središnji sastavni deo PC računara. Ova vitalna komponenta je na neki način odgovorna za sve što radi PC računar. Procesor pored ostalog određuje, u najmanju ruku delimično, koji operativni sistemi će se upotrebiti, koji softverski paket može da radi na PC računaru, koliko mu je električne energije potrebno i koliko će sistem biti stabilan.
Svaki procesor spolja izgleda veoma jednostavno, ali u svojoj unutrašnjosti on je izuzetno složen, i sastoji se od stotina miliona tranzistora koji su smešteni unutar jednog čipa. Prvi procesor je napravljen 1971. i zvao se 4004. Ovaj procesor je mogao samo da sabira i oduzima, ali su naučnici po prvi put uspeli da u jedan čip ugrade gomilu integrisanih kola i tranzistora, što je bio veliki podsticaj za dalji razvoj procesora koji su tim napretkom počeli da troše mnogo manje električne energije.
U vezi se procesorima usko je povezan i Murov zakon koji objašnjava da se svakih 18 meseci broj tranzistora i brzina procesora udvostručavaju.
Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta treba procesor da radi. Jezik koji procesor razume je asemblerski jezik. Procesor radi tri osnovne stvari: Pomoću ALU (Arithmetic Logic Unit) procesor izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje). Moderni procesori su u mogućnosti da obavljaju jako komplikovane operacije. Zatim procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mesta na drugi. I na kraju, procesor može da skače na novi set instrukcija kada dobije takvo naređenje.
3. Karakteristike procesora

Karakteristike procesora su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt i interni keš.
1. Brzina procesora je broj operacija koje procesor može da obradi u 1 sekundi. Izražava se u MIPS (Milion Instruction Per Second) ili u MFLOPS(Milion Floating Point Operations Per Second).