Inovacija kao osnov preduzetnistva

UVOD

“Sposobnost organizacije da kontinuirano stiče nova znanja, i brzo prevede stečena znanja u akciju jeste vrhunska poslovna konkurentna prednost.”
— Jack Welch

Uloga menadžmenta inovacija je da brzo prevede ta stečena znanja u akciju, i pomogne u postizanju te vrhunske konkurentne prednosti.

Inoviranje     =     Profitiranje od primene novih ideja u vašoj organizaciji

Inovativnost nije isto što i kreativnost. Inoviranje je ostvarenje koristi od ideja koje su nove za vašu organizaciju, što znači da možete koristiti i tuđe ideje.
Suština je ne u posedovanju, već u eksploataciji ideja.

Naš cilj nije da mi inoviramo za vas, već da u vašoj organizaciji pokrenemo i stimulišemo procese stvaranja (unošenja) i eksploatacije isplativih ideja.

Inovativnost rezultira boljom konkurentnošću, a postignuta konkurentna prednost direktnim povećanjem profita. Stoga potražite:

1. Menadžment Inovacija i Njutnova jabuka!

Verovatno se pitate odakle mi ovakav naslov, i od kad se to može upravljati inovacijama? Ipak, svesni smo da je pojam inovacija i inoviranja postao veoma značajan u savremenom društvu. U većini misija i vizija savremenih kompanija korišćenje ove reči postalo je obaveza. Mnogi vodeći svetski poslovni teoretičari (i praktičari), smatraju da ovaj pojam po važnosti postaje jednako važan pojmovima kao što su marketing, pozicioniranje, brending. Pre pedeset godina kompanijama koje su težile uspehu na tržištu ponuđen je marketing. Sedamdesetih godina prošlog veka krenulo se agresivno sa potpunom poslovnom orijentacijom ka kupcu, osamdesetih lek je bilo pozicioniranje, a devedesetih brending. Da bi se opstalo na globalnom tržištu svima je jasno da se bez svega ovoga ne može. Kako se onda razlikovati od ostalih, kako postati (i opstati) najbolji? Kako svoju organizaciju napraviti konkurentnom na tržištu koje je postalo super-konkurentno? Reč koja se danas svuda čuje je inoviranje. Prvo što nam padne napamet kada pomislimo o inovacijama i inoviranju je da se tu radi o nečem novom. U našem jeziku reč inovacija je sinonim reči novina. Šta se podrazumeva pod pojmom inoviranja? Po Wikipediji (www.wikipedia.org): Inoviranje je uvođenje novih ideja, dobara, usluga ili prakse sa namerom da budu korisni. U poslovnom smislu definicija je čak strožija, gde se pod inovacijom smatra uvođenje i primena novih ideja koje kao rezultat imaju povećanje vrednosti (profita, kvaliteta, međuljudskih odnosa …). Najkraće rečeno to je uvođenje isplativih novina.

Njutnova Jabuka

Kako se dolazi do novina, do novih ideja? Prvo što se pomisli o tome je da nove ideje ne mogu biti namerno izazvane, da su inovacije rezultat slučaja, kao ono kad je Njutnu pala jabuka na glavu. Upitajmo se da li bi Isak Njutn došao do svog čuvenog otkrića zakona gravitacije da mu pomenuta jabuka nije pala na glavu? Moje duboko uverenje je da bi on do tog otkrića došao svakako (ako ne 100% ono bar sa visokom verovatnoćom događanja). Da nije bilo jabuke možda bi on ostao da leži u hladu celi dan, ali bi verovatno neki sličan događaj kasnije izazvao ili stimulisao njegovu inovaciju. To možda ne bi bila jabuka koja pada, već bi možda video decu kako se grudvaju ili bi to bila kruška ili breskva. Svejedno, sigurno je da je on u svom umu stalno nosio pitanja o gravitaciji na koja je stalno pokušavao da nađe odgovor. Nalaženje odgovora bilo je samo pitanje vremena i upornosti. Njegova inovacija sigurno nije bila slučajna.

Možemo da odemo i korak dalje u našem razmišljanju i pitamo se da li je moguće upravljati procesom inovacije, da li ga je moguće stimulisati, pratiti, primeniti i koristiti. Da li možemo da sagledamo faktore koji su uticali na to da Isak Njutn dođe do svog čuvenog otkrića. Kao prvo, to je svakako bilo okruženje u kome je odrastao, roditelji, prijatelji, škola, i još što god. Tu je svakako ulogu imala i država koja je ustanovila škole i školski sistem u kojem se obrazovao. Pa onda kolege studenti i profesori sa univerziteta, pa Britanska Kraljevska Akademija Nauka i tako dalje. Sve u svemu, složićete se da su bili potrebni veoma specifični uslovi okruženja da bi njegova inovativnost procvetala i bila korisno upotrebljena.

Zamislite da je Isak Njutn rođen i odrastao u nekom potpuno drugačijem okruženju. Čak i da se obrazovao i postao profesor univerziteta, ali da je to bio recimo u Španiji u najvećem jeku inkvizicije. Jabuka koja bi mu tamo pala na glavu dovela bi ga ne do svetske slave već do mučilišta i lomače. Zamislite sada, da je Isak Njutn zaposlen u nekom našem javnom preduzeću. Da li verujete da bi takvo okruženje za njega bilo stimulativno? Da li bi od njegovog inoviranja ikada bilo neke koristi?