Izvršenje kazne maloletničkog zatvora

UVODNO RAZMATRANJE

Velike socijalne razlike i društvene nejednakosti, siromaštvo i nezaposlenost, političke i ekonomske krize, korupcija i institucionalne dezorganizacije jesu pogođujući socijalni milje i kontekst odakle izvire kriminal i većina drugih društvenih devijacija. Najopštija uloga savremeno koncipiranog sistema socijalne zaštite jeste bavljenje zaštitom interesa dece i maloletnika. Službe socijalne zaštite polaze od stanovišta da je kriminalitet dece i maloletnika manifestacija smetnji u socijalnom razvoju i zadovoljavanju njihovih socijalnih potreba.
Prevencija maloletničke delinkvencije je ključni deo prevencije kriminaliteta u društvu. Mladi mogu da razvijaju nekriminogene stavove u pravno regulisanim, društveno korisnim aktivnostima, i usvajanjem humanističke orijentacije prema društvu i humanističkog pogleda na život…
Napredna preventivna politika treba da uključi stvaranje, pre svega obrazovnih mogućnosti koje odgovaraju različitim potrebama mladih i služe kao mehanizam podrške obezbeđivanju razvojanjihovih ličnosti, naročito onih koji su očigledno ugroženi ili izloženi društvenim rizicima i kojima je potrebna specijalna briga i zaštita. Cilj postupka u institucijama u koje se smeštaju maloletni učinioci krivičnih dela jeste i obezbeđivanje obrazovanja i stručnog osposobljavanja, kako bi im se pomoglo u preuzimanju konstruktivne i produktivne uloge u društvu.
Navodi iz dva značajna međunarodna dokumenta koji se bave problematikom prevencije maloletničkog kriminaliteta i postupanje sa maloletnicima u sukobu sa zakonom, ukazuju na značaj obrazovanja i stručnog osposobljavanja, kako na planu prevencije maloletničke delinkvencije, tako i u postupku izvršavanja sankcija institucionalnog karaktera. Drugim rečima, obrazovanje je značajan deo kako društveno-preventivne, tako i krivičnopravne politike suzbijanja maloletničkog kriminaliteta.
Treba istaći da savremena zakonodavstva prepoznaju obrazovanje kao važan segment u ostvarenju posebne i opšte svrhe ne samo sankcija institucionalnog karaktera, već ukupnog sistema sankcija i mera za maloletne učinioce krivičnih dela, od kojih samo manji deo čine sankcije institucionalnog karaktera. Bez obzira na razlike u pristupu pojedinih država u koncipiranju strategije suzbijanja maloletničkog kriminaliteta, određene tačke povezivanja postoje. Danas je opšte prihvaćen standard da i preventivne i represivne mere uključuju raznovrsne edukativne sadržaje kao bazične pretpostavke za razvoj ličnosti maloletnika, za njihovu uspešnu socijalizaciju i uključivanje u društvene tokove koji vode u život izvan kriminaliteta.
Pored porodice, obrazovne institucije počev od osnovnog obrazovanja, utiču na socijalizaciju maloletnika, na izgradnju njegovih individualnih kapaciteta za toleranciju, zajedništvo, odgovornost i solidarnost, što je zajedno sa pozitivnim uticajem obrazovanja na jačanje osećanja samopoštovanja, vrlo važno za razvoj ličnosti koja će biti sposobna za uključivanje u život i konstruktivne aktivnosti u okviru uže i šire društvene zajednice. Ovaj aspekt ranog uključivanja maloletnika u obrazovni sistem je podjednako značajan kao i funkcija koju obrazovanje ima na planu osposobljavanja pojedinaca za određena zanimanja, što je veoma važno za ekonomsko osamostaljivanje i uspešnu socijalnu inkluziju mladih ljudi.

PRVI DEO

MALOLETNIČKA DELIKVENCIJA

Pojam maloletničke delikvencije

Pojam delikvencija (ital. delinque – pogrešiti, činiti kaznena dela ) obuhvata teže oblike asocijalnog, antisocijalnog, socio-patološkog i kriminalnog ponašanja s izuzetkom ubistva, kao što su krađa, pljačka, namerno izazivanje šteta, požara, prestupništva, devijatno ponašanje, huliganstvo, razbojstvo, vršenje kaznenih dela, krađa i vožnja automobila i motora itd.
Maloletnička delinkvencija je prestupničko ponašanje specifično za populaciju maloletnika. U užem, strogo pravnom smislu, svi vidovi ponašanja mladih, starijih od 14, a mlađih od 21 godinu koji, prema zakonu, spadaju u krivična dela. Svi oblici delinkventnog ponašanja mladih mogu se svrstati u četiri kategorije: radnje destruktivno uperene protiv integriteta drugih ličnosti, radnje destruktivno uperene protiv vlasništva i materijalnih dobara drugih, radnje povlačenja i radnje samouništenja. Postoji i podela koja u oblike delinkvencije uključuje: prestupe krivično-pravnih normi, prestupe prekršajnih normi i prestupe moralnih normi.
Maloletnička delinkvencija ozbiljan je problem s kojim se susreću savremena društva. Reč je o maloletnim osobama koje su počinile različita kaznena dela, zbog kojih je protiv njih pokrenut kazneni postupak i izrečena neka kazna. Mnoga istraživanja bavila su se fenomenom maloletniče delinkvencije iz različitih perspektiva. O pojmu maloletničke delikvencije postoje različita i brojna shvatanja. U upotrebi je i mnogo termina kojima se ova pojava ili pojedini njeni oblici označavaju. Takvo shvatanje je višestruko uslovljeno. Pored složenosti same pojave, tome su u najvećoj meri doprineli različiti konceptualni pristupi, koji vode različitim rešenjima. U početku se maloljetnička delikvencija nije razlikovala od kriminaliteta. Danas se ističe razlika između delikvencije i kriminilateta.
Konflikti izmenu sociološkog i psihijatrijsko-psihološkog pristupa objašnjenju kriminaliteta posebno su vidljivi iz načina na koji tretiraju porodicu kao faktor kriminaliteta. Sociolozi se zanimaju za odnose izmenu porodice i šire društvene zajednice i mogućnosti socijalizacije dok psihijatri i psiholozi pristupaju porodici kao izvoru emocionalnog zadovoljstva i lišavanja te kao značajnom faktoru razvoja ličnosti.
Maloletnička delikvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke, psiho-socijalne, kriminalno-plitičke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etiolopkih karakteristika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. Ovakav pristup nije karakterističan samo za kriminološka i sociološka istraživanja, već se i u okviru krivičnopravne teorije i krivičnog zakonodavstva uzimaju u obzir specifičnosti ove kategorije delikvenata u pogledu krivične odgovornosti, nadležnih organa, postupka koji se prema maloletnim delikventima primenjuje i krivičnih sankcija. Društveno negativno ponašanje maloletnih lica razmatra se kao najteži socijalni problem kako na nacionalnom tako i na medjunarodnom planu. Objavljen je veliki broj studija, naučnih i istraživačkih radova u kojima se maloletnička delikvencija proučava sa krivično-pravnog, kriminološkog, socijalnopsihološkog, psihijatrijskog i drugih aspekata, ali je maloletnička delikvencija i dalje predmet interesovanja naučnika i stučnjaka različitih oblasti, U literaturi postoji i takav pristup maloletničkoj delikvenciji koji polazi od toga da se raprave o ovoj pojavi, kao i o temama vezanim a rasu, klasu i rod, delimično baziraju na nejednakosti i diskriminaciji mladih, da su madi ljudi grupa relativno nemoćani u društvu zbog čega se prikazije na negativan način i da se u kriminologiji mladi mnogo više izučavaju kao izvršioci krivičnih dela, a ne kao žrtve.