Japanske kompanije u TQM praksi

Japan je zemlja sa preko hiljaduu ostrva, mnogo jezera, šuma i vulkana. Površina Japana iznosi oko 370.000 km2 što predstavlja 1/25 površine SAD ili 1/4,5 površine Europske zajednice. Na toj površini živi preko 150 miliona stanovnika zbog čega Japan ima najveću gustinu naseljenosti na svetu, gotovo 2 puta veću od naseljenosti u Europskoj uniji ili 12 puta veću od one u SAD.
Japan ima malo prirodnih resursa i gotovo uopšte ne proizvodi sirovine koje predstavljaju osnovu za privredni razvoj te je prinuđen da uvozi od 80-99% svih neophodnih sirovina (ugalj, nafta, prirodni gas, gvozdena ruda, bakar…). Velike površine su pod šumama i ima svega 17% obradivog zemljišta te je primoran i da uvozi poljoprivredno-prehrambene proizvode.
Troškovi za državni aparat i administraciju, kako u privredi tako i u državi, nisu veliki i značajno su manji nego u zemljama Europe ili SAD.

Okolnosti u kojima se nalaze: mala zemlja, mala obradiva površina, veliki broj stanovnika, ogromna prenaseljenost i izolovanost teraju Japance da budu maksimalno racionalni i da se maksimalno zalažu, misle, rade i štede. Zato Japan sa jedne strane uvozi isključivo ono što ne može da proizvede, a izvozi svoju robu sa maksimalnim stepenom obrade. Sa druge strane Japanci smatraju da je rad najvažniji – to je ideal sam za sebe. Dok u ostalim zemljama rade da bi živeli, Japanci žive da bi radili i pravi su “radoholičari”. Oni rad definišu kao odnos u kome standard pojedinca zavisi od napretka kompanije, te stoga osećaj pripadnosti organizaciji ima prioritet u odnosu na pojedinca.
Kompanija je za Japance jedna vrsta zajednice u kojoj se živi a ne mesto na kome se rad razmenjuje za nadnicu ili platu. Kada radnik stupa u poduzeće, zna da će mu ono biti verno do smrti i da će mu pružiti pomoć u svakoj nevolji. Zato, od najvišeg rukovodstva kompanije, preko menadžera i ostalih zaposlenih, svi svoju pripadnost kompaniji najčešće izražavaju kroz izraz “moja kompanija”.

Osnovna ideologija Japana je konfučijanizam koji se zasniva na čovekoljublju, znanju, pravičnosti, obožavanju kulta predaka i prirode. Generalno, ona zagovara apsolutno poštovanje autoriteta, prilagođavanje datim prirodnim okolnostima i stvaranje onoga što je potrebno sopstvenim radom. Na ličnom i emotivnom planu poštuju porodicu i ukazuju izuzetno poštovanje starijm ljudima.

Japan je društvo jednakih i u njemu 90% stanovništva pripada srednjem sloju. Razlike u platama na hijerarhijskoj lestvici su male. Takođe, Japan ima najujednačeniju raspodelu dohodaka na svetu sa najmanjim klasnim razlikama te se, ukoliko je osoba sposobna i trudi se, radom uvek može ostvariti bolji položaj i dobra plata.
U Japanu takođe vlada i oštra konkurencija na svim nivoima: borba za prijem na fakultet, borba za zaposlenje u boljoj kompaniji, takmičenje da se dođe do unapređenja, i sl. Prisutna je i velika konkurencija između samih kompanija. Kompanije se takmiče u tehnologiji, na tržištu i u profitu. Japanska vlada ne kontroliše kompanije već zagovara politiku slobodnog tržišta. Smatra se da opšta konkurencija predstavlja stalni izvor vitalnosti u japanskoj privredi.

Japan veoma malo troši na dugotrajna fundamentalna naučna istraživanja a mnogo investira u inovacije. Iza svakog japanskog proizvoda stoji napredna nauka i tehnološki procesi. Zato na svetskom tržištu važi slogan da su tuđi pronalasci u japanskoj varijanti najjeftiniji.