Ivo Andrić “Deca”

U pripovetki „Deca“, kao i u svim drugim pripovetkama ovog ciklusa, Andrić se vraća u detinjstvo i seća se jedne dečije igre koja zamalo nije dobila tragičan epilog. Na jevrejsku decu, zabavljenu mirnom igrom, nasrće družina dečaka naoružanih raznim predmetima i predrasudama starijih. Na početku to liči na igru, ali kasnije postaje lov na preplašenu jevrejčad, koja beže kako koje zna i ume. Glavni junak ove Andrićeve priče nije udario jevrejskog dečaka u trenutku kada mu se pružila prilika, kada je bio pred njim krvavih laktova, bledih usana, očiju odavno izbezumljenih od straha. Zato je u očima svojih drugova postao slabić, kukavica i izdajnik. Poniženje, bol i patnja koje je tada doživeo ostali su duboko urezani u njegovu svest. I ova priča je izraz tog bola, te patnje i tih poniženja. Andrić slojevito slika i svet detinjstva i svet tadašnje stvarnosti jedne mahale, koja se davi u vremenu koje je oskudno, siromašno smislom, ljubavlju, razumevanjem, zajedništvom.