Narodne basne u mlađim razredima

Историја народних басини 

Народне басне су део богате усмене традиције, која је кроз векове преношена с генерације 

на генерацију, често у оквиру народних заједница, те тако постале саставни део културног 

наслеђа.  Историја  народних  басни  у  литератури  повезана  је  са  настајањем  усмене 

књижевности, која је најпре постојала у облику усмених предаја, песама, прича и басни. 

Настанак народних басни 

Народне  басне  су  настале  из  свакодневног  живота  и  искустава  народа.  Кроз  басне  су  се 

преносиле вредности, мудрости, социјалне норме, морални принципи и животне лекције. 

Често су ликови  у  баснама били животиње које су персонификоване и које су кроз своје 

понашање преносиле одређене поруке, као што су опрезност, сналажљивост, упорност или 

опасност од похлепе. 

У почетку, басне су се преносиле искључиво усмено, у облику прича које су приповедане 

од  стране  старијих  чланова  заједнице  млађима,  и  то  углавном  у  оквиру  породичних 

окупљања или на јавним местима. Усмена традиција  је омогућила да басне преживе кроз 

векове, прилагодивши се потребама и специфичностима различитих друштава и периода. 

Усмена традиција и преношење са генерације на генерацију 

Усмена  традиција  играла  је  кључну  улогу  у  животу  народа,  јер  је  то  био  главни  начин 

комуникације,  образовања  и  очувања  традиција  и  веровања.  Приче,  басне  и  песме  нису 

биле  записиване  док нису постојали писани језици и писменост,  па су се преносиле кроз 

памћење  народа.  Усмени  приповедачи  су  често  импровизовали,  прилагођавали  приче  и 

басне новим околностима, што је доводило до настанка варијација на исте теме. 

Свака генерација  је обога ивала и прилагођавала басне свом времену и потребама, често 

мењајући  детаље,  али  чувајући  основне  моралне  поруке.  У  том  процесу  су  се  басне  све 

више укорењивале  у народни идентитет,  а кроз њих  су се преносиле универзалне теме и 

идеје.