Opravdanost upotrebe anglicizama u nastavi kod vaspitača

Свако дело енглеских романа за децу и младе преведено на српски језик, јесте оно дело које испуњава естетске, етичке, стилске и друге вредности. Те  могућности омогућавају да се књижевном делу приступи са различитих аспеката и да се проучава уз помоћ неколико техника,а притом се и приближи књижевни текст. Прилог проучавању језика „страна реч – шта је то“ (Klajn, I. 1967; 7-24 str, Beograd) показао се корисним у погледу дефинисања појма стране речи. Неко би могао приметити да „страно” и „домаће” уопште нису конкретне језичке категорије, већ само субјективно постоје у свести говорника. То је тачно, и тачно је да би осећање, када би се могло измерити, било примарни и најпоузданији критеријум за одређивање стране речи. Али субјективност ове поделе не значи да она не припада домену лингвистике. У штампи свих земаља често избијају полемике између читалаца који из пуризма или жеље за јасноћом осуђују употребу страних речи и оних који одговарају да језик не може да опстане без позајмица. Данас смо пажљивији при избору појмова, али многе писце речника треба подсетити да „страна реч” никако није исто што и „реч страног порекла”.

В. Пизани је изнео основни критеријум за разликовање зајмова: историјски. Под тим подразумева експлицитан доказ да је реч, или предмет или појава коју она означава, пренета из једне језичке заједнице у другу. Панић-Кавгић (2006) – Како разумемо нове англицизме – Под појмом англицизам се подразумева „општа реч или сродни морфем из енглеског језика који се користи у српском језику, са различитим степеном интегрисаности у његов систем“ (Прћић 2005: 59). Другим речима, реч је о позајмљеницама или лексемама преузетим из енглеског језика и прилагођеним српском језику. Према новијим социолингвистичким чињеницама, енглески језик добија нове карактеристике страног језика, једну од њих, и за нас важну, функцију допунског језика. То значи да енглески језик у неким ситуацијама допуњује српски језик употребом позајмљеница у одређеном тренутку. Језик књижевног дела је жива материја, само сталне промене,како истичу значајни лингвисти, утолико је важнији циљ истраживача који открива вредност преведених романа уз помоћ знања изворног језика и својих мисаоних моћи да продре у живо ткиво језика, у поглед на специфичност стваралачке слободе писаца, као и на карактеристике епоха и књижевних праваца којима припадају. На основу ове потребе, у тексту тезе приступићемо анализи различитих тема. Значајна пажња у раду биће посвећена превођењу као услову културне комуникације, као и улози институција културе у избору и преводу енглеског романа за децу и младе на српски језик.

То су: издавачке куће, књижевни часописи, преводилачке агенције итд. Посебно поглавље ће се бавити преводиоцима, начином на који они преводе и превођењем као креативношћу. У том смислу, компаративна анализа превођења дечјих романа показаће сву сложеност преводилачког посла, с обзиром на то да у одабраним романима дечији свет симболизује игру, машту, хумор, бригу и бол постојања, преплитање сна и стварности, стварност и фантазија. Задатак истраживача је да испита рецепцију преведених романа код читалачке публике у Србији и провери прихваћеност дела која су годинама превођена и, најчешће, прилагођена времену и потребама средине. Рецепцији дела енглеске књижевности доприноси амерички кутак, који разноврсним радионичким приступом оригиналним и преведеним делима доприноси вишејезичкој комуникацији.