Percepcija romana “Beli očnjak” i “Zov divljine” Džeka Londona na srpskom jeziku

У раду се бавимо перцепцијом романа „Зов дивљине“ и „Бели очњак“ аутора Џек Лондона. Рад је теоријског карактера и подељен је у четири поглавља кроз која анализирамо наведене романе и приказујемо на који начин деца млађег школског узраста могу да схвате односно доживе ликове и поруку романа. Полазимо пре свега од биографије аутора романа, при чему желимо да сагледамо идеје настанка ових романа, значајних за књижевност у српском језику али и шире. Аутор романа, Џон Лок је један од најутицајнијих филозофа модерног доба. Он је у својим делима тврдио да су сви људи слободни и једнаки пред Богом, и у том смеру се трудио побити тврдње да је Бог створио људе да би били подређени вољи монарха. Једна од његових највећих заслуга састоји се у томе што је прецизно поставио основно питање модерне филозофије о пореклу, границама и извесности знања чиме је дефинисан предмет теорије сазнања (епистемологије).

“Зов дивљине” је прича о пријатељству човека и пса. Главни лик је пас Бак, а из приче сазнајемо да је он живио у сунчаној Калифорнији пре него што је отет. Након отмице наставио је живот на Аљасци где је искусио тешке услове док није упознао Џона. Џон се о бринуо о њему и притом није очекивао ништа заузврат. Радња приче смештена је у 19. веку у време златне грознице у САД-у. Тада су многи због сиромаштва били приморани срећу и благостање потражити на Северу. Кроз живот једног пса који је присилно морао живети на Аљасци, уствари се на крају враћа дивљини, аутор је с читаоцима поделио своја размишљања о напретку и цивилизацији.

„Бели очњак“ је пола вук, а пола пас, рођен у суровој дивљини севера, застрашујућем свету у којем је непрестано присиљен да се бори за опстанак. Након многих година тешкоћа, коначно упознаје човека који му пружа прилику за бољи живот. Радња Белог очњака је смештена у дивљину америчког севера и прати судбину вука, потомка мешанца, и његову борбу за опстанак у суровој природи, окружен немилосрдним животињама и многим окрутним људима.

У првом поглављу направићемо осврт на читалачка интересовања ученика као и појам анлглицизми у нашој књижевности. У оквиру овог поглавља, бавићемо се литературом за децу школског узраста и значају исте. Читалачка култура обухвата способност функционалног коришћења текстова из књижевне критике, теорије и историје књижевности, методологије и есејистике, употребу уџбеника, речника, енциклопедија. Англицизам означава реч позајмљену из енглеског језика која се употребљава у српском језику с различитим степеном интегрисаности у његов систем, најчешће се посматрају као резултат језичког позајмљивања, а јављају се у неком језику као последица његовог контакта са енглеским.

У другом поглављу бавићемо се карактеристикама романа „Зов дивљине“ и „Бели очњак“. Покушаћемо да направимо паралелу између оба романа, и дати критички осврт на важне поуке из романа. Реч је о романима у којима се може посматрати однос животиње и човека, животиње као главног лика односно свесног бића, пријатељство између животиње и човека али и суровост света.

У трећем поглављу анализираћемо анималистику у дечјој књижевности. Животиње се у дјечјој књижевности појављују на различите начине, животиње у поезију улазе као доживљај природе, у народној причи наступају као помагачи или непријатељи јунака, а каткад и као смешни самостални јунаци… Кроз причу о животињама, писац обично шаље и поруку, а неке од њих су исказане хумористичним тоном, што одговара дечјој природи. У четвртом поглављу осврнућемо се на перцепцију романа бели очњак.

Значај рада огледа се у томе што су читалачке способности од великог значаја иако деца основношколског узраста све мање читају што резултира читалалком кризом. Читање не само да утиче на лпо изражавање, стицање разних вештина и способности већ и утиче на развој различитих когнитивних способност.