Personifikacija životra animalnog sveta u romanima Džeka Londona u mlađim razredima osnovne škole

Енглеска књижевност за децу се издваја као засебан књижевни слој, како са аспектом читалачког доба тако и са аспектом функције коју има. Припадност добу када се формира личност њено је суштинско обележје. Нарочитост овог вида књижевности је што у свом бићу носи ознаке својствене детињству: слобода, илузивно схватање живота и окружења, радост, игра, елементарност, једноставност, живахност и тако даље. Њен свет саткан је од посебних нити дечјег духа, оплемењен радосним чарима и сваковрсним преобиљем, свет у којем је све природно, лако изводљиво и појмљено дечјим смислом. Међу писцима који су били опседнути природом и дивљином видно место у светској књижевноти заузима и Џек Лондон. Склон романтизму и идеализму – а нарочито авантуризму, Џек Лондон је био немирне и луталачке природе. Волео је море и пустоловине, па је на свом или туђем броду често крстарио водама Пацифика. У време еуфорије копања злата на Аљасци, доспео је и тамо, да би се потом опет  вратио , без икаквог профита, у завичајну Калифорнију. Џек Лондон (Jack London) родио се у Сан Франциску, у породици сиромашног фармера. Када је Џек угледао свет, отац је већ био умро и он је одрастао у општој оскудацији, поред мајке и очуха. Приморан да се од малих ногу бори за егзистенцију, веома рано стиче искуство младог бунтовника који је као „дечак-беседник по уличним угловима позивао људе на буну“(Павић, 1968: 115). Са непуних четрнаест година будући писац маштао је о путовањима и истраживању непознатих острва по далеким морима. Једно време је гусарио у заливу Сан Франциска и Оклендској луци и прочуо се по гусарској спретности и одважности. Полицијске власти су га ангажовале у своју службу, али то није био прави посао за немирну природу младог Џека, који ће ускоро кренути на далека путовања и наставити ранији начин живота. Радио је у фабрици џакова, потом у електричној централи, али незадовољан послодавцима није дуго издржао на послу, већ се посветио пловидби и поморским авантурама.Борба животиња са суровим условима природе које су као главни носиоци радње психологизирани, указује на смелост и издржљивост, одважност у подухватима, на борбу са суровом средином у којој влада „закон тајге и зуба“ („the law of taigaand fang‟), о чему сведочи наслов друге главе романа и роман у целини. Главни јунак романа ,,Глас дивљине“ је пас који својим именом Бек упућује читаоце на специфичну индивидуалност и јединственост у својој животињској врсти. Од самог почетка романа писац детаљно описује његов изглед, паралелно истичући животну снагу којом ће савладати намерне и ненамерне препреке. О томе М. Милинковић каже: “Његов животни пут, од питомог кучета до вучјег чопора, пун је тешких искушења, болних сазнања, немилих искустава и доживљаја из којих ће научити правила понашања према животињама и људима, у вечној борби за опстанак и онај делић света за који се од искона боре сва бића, вођена неодољивим нагоном индивидуалног и колективног идентитета“ (Милинковић, 2006:332). Служећи се контрастним приказивањем стања у друштву и догађаја везаних за друштво које је, у основи, предмет приказивања, писац прати развој, симболично речено, пса Бека који „размишља“ и својим немуштим језиком то манифестује покретима тела и погледом, о животу без ланаца и ограда. На тај начин он уочава и препознаје све невоље које изазивају људске цивилизације с циљем да се заузме бољи положај и престижно место у друштву. „Ни ока није отворио док га није подигла бука логора који се будио. Испрва није знао где се налази. Преко ноћи је падао снег, и био је потпуно затрпан. Снег га је притискивао са свих страна, и запљуснуо га је грдан талас страха – страх дивљег створења од клопке. То је био глас живота његових предака који је ослушкивао кроз сопствени живот, јер он је био цивилизован пас, и у своме искуству није упознао никакве клопке, и сам по себи није се могао плашити ње“ (Лондон, 1963: 22-23).Из бурне биографије Џека Лондона може се сазнати да је био једно време новинар у Енглеско-бурском рату у Јужној Африци, затим новинар дописник у Руско-јапанском рату 1904. У немирном трагању за собом, увек радознао и пустоловно смео боравио је у Мексику, у Јапану и отискивао се на далека путовања широм света. Склон прихватању нових социјално-политичких и идејних учења новог века, Џек Лондон је поштовао Дарвинову теорију еволуције, слагао се са Спенсеровим биологизмом и материјалним детерминизмом, био присталица Хегеловог монизма и Марксових социјалистичких идеја које ће га у каснијим годинама приближити социјализму, који иначе никада није научно ни теоријски довољно познавао.Књижевни рад Џека Лондона, као и његов пустоловни младалачки живот, кретао се скоковито и несистематски. Најпре је прихваћен као приповедач, одједном је, после прве књиге приповедака, стекао популарност и најзад се определио за списатељски позив. Био је добар психолог и аналитичар животињског света, у свету паса осетио је битну разлику између љубави и страха.