studenti
Mesto za uspešne studente

Shvatanje savremenog čoveka i sveta u Beketovoj drami Čekajući Godoa

VN:F [1.9.22_1171]
Rating: 0.0/5 (0 votes cast)

Semjuel Beket rođen je 1906. godine u Foksroku, predgrađu Dablina, u Irskoj. Na Triniti koledžu u Dablinu od 1923. do 1927. godine učio je i usavršavao romanske jezike. Nakon diplomiranja 1928. godine preselio se u Pariz gde je radio kao vanredni profesor na Ekol normal siperier. Godine 1930. Beket se vratio u Dablin da bi na Triniti koledžu preuzeo mesto asistenta za romanske jezike. Profesorski poziv ga nije zanimao i ubrzo je ostavio univerzitet, otputovao u Nemačku i nekoliko narednih godina proveo putujući, bez posla i stalnog mesta boravka. U Dablin se vratio 1933. Tu je napisao svoju prvu zbirku pripovedaka More Priks than Kicks (1935). Period od 1946. do 1950. godine najproduktivniji je deo Beketovog života. Tada su nastala njegova najvažnija dela, romani Mersije i Kamije, Moloa, Malon umire i Neimenljivi, pripovetke koje su kasnije ušle u zbirku Novele i tekstovi nizašta, kao i drama Čekajući Godoa.To su dela koja su mu donela svesku slavu kao i Nobelovu nagradu za književnost 1969. godine.
Drama Čekajući Godoa, jedno od najpoznatijih Beketovih dela, prvi put je izvedena 1953. godine. Pedesetih godina 20. veka u Francuskoj se, uz Beketova dela, pojavljuju slični tekstovi drugih autora ‒ Ežena Joneska i Artura Adamova. Iako se ovi pisci nisu poznavali i nisu delovali u okviru jedinstvene škole, istovremeno su stvarali tekstove slične tematike i bliske po neobičnom odnosu prema modelu tradicionalne drame. Kritičari su za ovu vrstu drama pronalazili različite nazive: novi teatar, antiteatar, metafizička farsa, teatar apsurda, metateatar, moderna tragikomedija, teatar poruge. S obzirom na to da su ovi autori osmislili novi model drame, period u kojem su stvarali označen je kao prekretnica u istoriji francuske i svetske drame.
Dramski model Beketa, Joneska i Adamova najlakše se može razumeti kada se uporedi sa odlikama tradicionalne drame:

„Likovi njihovih drama nemaju psihološku zaokruženost i punoću, i najčešće podsećaju na likove iz tradicionalnih komedija. Ovi su takođe rezultati procesa komičke redukcije lika na jednu ili dve dimenzije ‒ jer inače ne bi bili komični. Jezik kojim se ti junaci služe takođe je redukovan. (…) Dramski govor nije njeno osnovno sredstvo, ali utoliko njena sredstva postaju više pozorišna: način građenja situacija, vizuelne metafore, pauze između replika, itd. Radnja u ovom novom dramskom modelu doživela je najveći preobražaj: više ne postoji uobičajena dramska kompozicija, sa razvojnom linijom koja vodi do razrešenja u novoj situaciji.

 

Nastavi sa čitanjem..

Nabavkom greb greb kupona 1000, dopunite vaše kredite i preuzmite gomilu radova.

Ostavite komentar

Morate biti ulogovani da biste komentarisali.