Odlomak

Бајка помаже детету на најбољи могући начин у његовом одрастању. Сви памтимо бајке које смо читали као деца. Бајке развијају машту, креативност, памћење и запажање, уче децу да разликују добро од зла. Она обогаћује дететово постојање, одваја га од реалног света и развија нематеријално схватање околине и живота али и доприноси развитку маште.

Бајка је једна од најстаријих народних умотворина, настала због потребе људи да објасне ствари које су нереалне, необјашњиве, да објасни узрок и сврху различитих природних појава. Као део усмене књижевности намењене су деци, али и одраслима.

Бајке су прво стваране у народу и преношене са колена на колено и при томе су стално дотериване и богаћене новим појединостима, међутим, никада нису губиле своје основно значење.

Бајке су јединствене, посебне не само као књижевна врста већ и као уметничка дела. Наравно, као и са сваком уметношћу најдубља значења бајки различита су за сваку особу. Свако на свој начин извлачи поуку из исте бајке у зависности од тренутних интересовања и расположења али ако нам се укаже прилика вратићемо се истој причи како би стара значења проширили или заменили новим.

Феноменом бајке бавили су се разноврсни стручњаци који су покушавали да објасне сличности мотива међу различитим народима. До XVII века бајке су се као део усмене традиције преносиле и рефлектовале тежње, морал и вредности заједница под чијем су утицајем настале. Научни интерес за бајке у Европи јавља се у XIX веку.

Браћа Грим су међу првима сачувала и скупљала приче које су чули од људи из народа и издали су своје прве збирке 1812 – 1815. Вођени њиховим примером и делима били су Андерсен који је издао своју прву књигу бајки 1835. као и Вук Караџић. У XX веку екранизација бајки допринела је њиховој популарности и потврдила да је потреба за њима још увек присутна како код деце тако и код одраслих. Последњих година сведоци смо да бајка живи и код нас.

Поред многобројних писаца (Десанке Максимовић, Бранка Ћопића, Гроздане Олујић…) јављају се и нови који су се након дела остварених у литератури за одрасле окренули бајци оживљавајући тај род.

У Речнику књижевних термина  – „БАЈКА (стсл. бајати – приповедати), народна приповетка са елементима фантастичног; басма или враџбина; прича у којој се на маштовит начин симболично приповеда одређени садржај.“ [1]

Основна тема овог рада се односи на српску народну бајку и фантастичне елементе у њој. Поред обраде појма народна бајка и фантастика, размотрићемо и фантастичне елементе у српским народним бајка „Баш  Челик“, „Девојка бржа од коња“ и „Златна јабука и девет пауница“.

[1] Речник књижевних термина (1986). Београд: Нолит, 61. страна;

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pedagogija

Više u Seminarski radovi

Komentari