Srpska narodna bajka i fantastični elementi
Висока школа струковних студија за образовање васпитача
Тема:
Српска народна бајка и фантастични
елементи
Предмет: КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ
Ментор: Студент:
Кикинда, 2022/2023. године
САДРЖАЈ
4. ФАНТАСТИЧНИ ЕЛЕМЕНТИ У СРПСКИМ НАРОДНИМ БАЈКАМА..........................................7
“................................................................................................11
Браћа Грим су међу првима сачувала и скупљала приче које су чули од
људи из народа и издали су своје прве збирке 1812 – 1815. Вођени њиховим
примером и делима били су Андерсен који је издао своју прву књигу бајки
1835. као и Вук Караџић. У XX веку екранизација бајки допринела је њиховој
популарности и потврдила да је потреба за њима још увек присутна како код
деце тако и код одраслих. Последњих година сведоци смо да бајка живи и код
нас.
Поред многобројних писаца (Десанке Максимовић, Бранка Ћопића,
Гроздане Олујић...) јављају се и нови који су се након дела остварених у
литератури за одрасле окренули бајци оживљавајући тај род.
У
Речнику књижевних термина
– „БАЈКА (стсл. бајати – приповедати),
народна приповетка са елементима фантастичног; басма или враџбина;
прича у којој се на маштовит начин симболично приповеда одређени
садржај.“
Основна тема овог рада се односи на српску народну бајку и
фантастичне елементе у њој. Поред обраде појма народна бајка и
фантастика, размотрићемо и фантастичне елементе у српским народним
бајка „Баш Челик“, „Девојка бржа од коња“ и „Златна јабука и девет
пауница“.
Речник књижевних термина
(1986). Београд: Нолит, 61. страна;
2. Српска народна бајка
Народне бајке су израз културе у којој су настале. Оне приказују и
говоре о односима међу људима и односима између људи и природе.
Носе посебне вредности које се морају неговати и преносити са
генерације на генерацију. Захваљујући тим вредностима изграђена је
наша култура као и многе друге. Поред тога што помажу деци да
препознају праве вредности попут пријатељства, храбрости, љубави и
сл. народне бајке шаљу многобројне поуке и савете за даљи живот.
Бајка је најразвијенији и најзначајнији облик српске народне
прозе. То је краћа прича фантастичног садржаја. У њима се како каже
Вук Стефановић Караџић, "приповиједају којекаква чудеса, оно што не
може бити".
У српским народним бајкама се приказују немогући, нереални
догађаји. Поред људи, у догађања су уплетена натприродна и чудесна
бића: змајеви, чаробњаци, вештице, дивови, патуљци, виле, вукодлаци,
зачаране принцезе... Предмети или делови природе добијају у њима
необичне особине. Постоје чаробна врела, животворна вода која
убијеноме враћа живот, чудесне животиње које могу да говоре и мисле
као људи и друга чудеса.
Српске народне бајке се по фабули не везују ни за место, ни за
време, и пуне су праисконских слика. Њих је вековима испредала машта
народа и у њих је уткала живу исконску народну фантазију. У бајкама се
народна машта окићена јабукама од злата и ношена на крилима
девојака бржих од коња, час вине до чардака ни на небу ни на земљи,
час се спусти са ђаволом у морске дубине. Она се пење до змајева у
облацима, посече аждају на језеру, и као прелепи младожења у змијиној
кошуљици увуче у невестину постељу. У бајкама има фантастичних
претварања. Пауница девојка долети ноћу момку у загрљај и љуби с њим
3