Kičmeni živci

UVOD

Kada govorimo o nervnom sistemu, možemo ga podeliti na dva glavna dela:
I. Centralni nervni sistem (systema nervosum centrale) – predstavlja kontrolni centar celokupnog nervnog sistema. Svi nadražaji iz receptora, sprovode se do CNS-a, gde se vrši njihova intervencija i modifikacija.
Delimo ga na:
a. Kičmena moždina (Medulla spinalis) – smeštena je u gornje 2/3 kičmenog kanala (canalis vertebralis)
b. Mozak (Encephalon)- prošireni, visoko razvijeni rostralni deo CNS-a smešten u lobanjskoj duplji (cavitas cranii).
II. Periferni nervni sistem (systema nervosum periphericum) – čine nervi, satavljeni od snopova mijelinskih i amijelinskih aksona nervnih ćelija. Oni povezuju CNS sa receptorima, žlezdama i mišićima.
Aksoni, obavijeni vezivnim vlaknima – endoneurium – grupisani su u snopove -fascikuluse – koji su obavijeni vezivnim omotačem – perineurium.
Epineurium predstavlja zajednički omotač celokupnog nervnog sistema. To je površinski fibrozni sloj.
Periferni nervni sistem delimo u dve grupe:
a. Nn. spinales
Spinalni nervi, izlaze duž bočnih strana kičmene moždine. Svaki od trideset jednog para kičmenih živaca nastaje iz dva korena, zadnjeg i prednjeg, koje spajanjem obrazuju 6 do 8 nervnih snopića – fila radicularia
b. Nervi craniales (encephalici)
Kranijalni nervi, polaze iz mozga, od kojih 10 pari iz moždanog stabla, a 2 para iz velikog mozga. Svi nervi napuštaju lobanju kroz njene koštane otvore.

U zavisnosti od segmenta kičmene moždine iz koga nastaju, svi spinalni nervi se mogu podeliti na:
1. Nn. Cervicales (C1-C8)
2. Nn. Thoracici (T1- T12)
3. Nn. Lumbales (L1-L5)
4. Nn. Sacrales (S1-S5)
5. Nn. Coccygeus (jedan par)

Kičmeni živci
Nervi spinales

Od kičmene moždine polazi 31 par živaca, od kojih su 8 vratnih (nn. cervicales), 12 grudnih ( nn. thoracici), 5 slabinskih (nn. lumbales), 5 krsnih( nn. sacrales) i jedan trtični (n. coccygeus).
Kičmeni živac izbija iz bočnih žlebova kičmene moždine pomoću dva korena, od kojih je prednji (radix ventralis) motoran, a zadnji (radix dorsalis) senzitivan. Kičmeni živac je kratak. On prolazi kroz medjupršljenski otvor (foramen intervertebrale) i deli se u dve grane, prednju i zadnju (ramus ventralis et dorsalis). Pored toga, od njega se odvajajuj jos dve manje grane, moždanična i spojnična. Moždanična grana (ramus meningeus) je čisto senzitivna. Ona se vraća i oživčava tvrdu moždanicu u kičmenom kanalu. Spojnične grane ( rami communicantes) sadrže preganglijska, bela i postganglijska, siva vlakna simpatičkog nervnog sistema. One povezuju kičmeni živac sa ganglijonom stabla simpatikusa ( truncus sympathicus).
Prednje grane kičmenih živaca (radix anterior) – prednje grane, izlaze iz sulcus anterolateralis-a medullae spinalis odvode somatomotorna i visceromotorna nervna vlakna. Prednje grane kičmenih živaca međusobno se anastomoziraju i obrazuju zamke (ansae) i spletove (plexus), izuzev grudnih, gubeći svoju prvobitnu segmentarnost. Grane medjurebarnih živaca pružaju se napred do sredine linije trupa. Zadržale su svoju prvobitnu segmentarnost.

Zadnje grane kičmenih živaca (radix posterior) – zadnji koren izlazi iz sulcus posterolateralis – a, medullae spinalis. Dovodi u kičmenu moždinu somatosenzorna i viscerosenzorna nervna vlakna.