Kiseonik – rasprostranjenost,dobijanje i hemijske osobine

Kiseonik – rasprostranjenost,dobijanje i hemijske osobine
Kiseonik je nemetal iz VI-A grupe periodnog sistema. Latinski naziv kiseonika je oxygenium, a njegov hemijski simbol je O.
Jedan atom kiseonika ima 8 protona, 8 elektrona i 8 neutrona, a njegov maseni broj je 16.
Kiseonik  je u normalnim uslovima gas, bez boje, ukusa i mirisa. Izolovan je u periodu između 1771. i 1774. godine. Engleski hemičar Džozef  Presli i švedski hemičar Karl Viljem Šil primetili su da se pri zagrijavanju živa (II) oksida izdvaja gas, koji podržava gorenje:

2 HgO (s) → 2Hg (l) + O2 (g)

Gasoviti kiseonik se kondenzuje na -183 °C u svetlo plavu tečnost, a smrzava na -219 °C.
Kiseonik u čistom obliku se javlja u vidu molekula O2 i njegove alotropske modifikacije, ozona O3.
Kiseonik je najrasprostranjeniji element na Zemlji. Njegov sadržaj u zemljinoj kori iznosi oko 45%. Takođe, on čini i 20,8% zemljine atmosfere.
Zahvaljujući kiseoniku nastao je, ali i opstao celokupni živi svet na planeti. Bez njega ne može funkcionisati ni jedna ćelija složenih živih organizama.

Prema rasprostranjenost u pojedinim omotačima zemlje elementi se dele na:
1. atmofilne (pretežno se nalaze u vazdušnom omotaču – atmosferi)
2. hidrofilne (pretežno se nalaze u vodenom omotaču – hidrosferi )
3. litofilne (pretežno se nalaze u zemljinoj kori – litosferi )
4. halkofilne (pretežno se nalaze u zemljinom omotaču)
5. siderofilne (pretžno se nalaze u zemljinom jezgru)
Za mnoge elemente nije moguća precizna klasifikacija prema mestu  nalaženja, jer su zastupljeni u više omotača ili čak u svim omotačima zemlje. Takav je slučaj sa  kiseonikom. S obzirom na njegovu rasprostranjenost može se reći da je on atmofilan, litofilan i hidrofilan elemenat.