Kloniranje

Genetika (Starogrčki γενετικός, “geno” ) je nauka koja se bavi proučavanjem nasleđivanja živih bića , pojava i uzroka međusobne sličnosti, ali i različitosti.
Genetika se bavi molekularnom strukturom i funkcijom gena, ponašanjem gena, nasleđivanjem roditeljskih gena od strane potomaka , kao i rasprostranjenosti gena, varijacijama i promenama u populaciji. Ako je dato da su geni univerzalni za sve žive organizme, genetika se može smatrati naukom o svim živim bićima, od virusa i bakterija, preko biljaka (posebno uzgojnih kultura) do ljudi (npr. medicinska genetika).
Činjenica da živa bića nasleđuju osobine od svojih roditelja već se od davnina koristila za poboljšavanje uzgojnih kultura i životinja selektivnim razmnožavanjem. Međutim, razvoj današnje genetike, koja pokušava shvatiti proces nasleđivanja, počeo je delovanjem Gregora Mendela sredinom 19. veka. Iako on nije poznavao fizičku bazu za nasleđivanje, Mendel je primetio da organizmi nasleđuju osobine preko jedinica za nasleđivanje, koje se danas zovu geni. Geni odgovaraju područjima u DNK, molekuli koja se sastoji od različitih tipova nukleotida – sekvenca ovih nukleotida je genetička informacija koju organizmi naslede. DNK se prirodno pojavljuje u obliku dve spirale, a nukleotidi se nalaze na svakoj spirali i dopunjavaju jedni druge. Svaka spirala može poslužiti za stvaranje još jedne spirale – to je fizička metoda stvaranja kopija naslednih gena.
Sekvence nukleotida u genu se prevode kako bi se stvorio lanac aminokiselina, stvarajući proteine — raspored aminokiselina u proteinu odgovara redu nukleotida u tom genu. Ova veza između sekvence nukleotida i sekvence aminokiselina naziva se genetski kod. Aminokiseline u proteinu određuju kako će se on preklapati u trodimenzionalnom obliku; ta struktura je, pak, odgovorna za funkciju proteina. Proteini izvršavaju gotovo sve funkcije koje su stanicama potrebne za život.