Konflikti u preduzecu NIS Novi Sad

Uvod

Konflikti predstavljaju neslaganje između dva ili više članova organzicije ili grupa koje se pojavljuje usled toga što dele retke resurse, radne zadatke, imaju različite ciljeve, stavove ili percepcije. Kod konflikata se radi otakvim procesima koji počinju onda kada jedna strana percipira, da ona druga preduzima, odnosno namerava da preduzme akciju koja ugrožava njene interese.
Kod zaposlenih ljudi se veoma često javlja konflikt izmedju radnog angažovanja i privatnog života. Pojedinac mora da odgovori na obaveze i na poslu i u privatnom životu. Savremeni biznis ima brojne pritiske da se posao obavi u određenom vremenskom roku, a oskudica vremena je stalno prisutna. Naravno, to je veliki problem, jer često postoji vremenska neodgovornost, odnosno vremenska nepreciznost u radu, dok se poslovne obaveze često meri sekundama. Vremenski pritisak je ponekad vrlo stresogen za zaposlene.
Ljude koji su precizni i pedantni mogu da uđu u konflikte ukoliko njihova radna okolina dobronamerna prema njima. Sa druge strane, mnogi menadžeri veli deo svog vremena troše na rešavanje konflikata. U savremenim organizacijama konflikti su neminovni, i može se reći da su konflikti značajan uzročnik stresa kod zaposlenih, pa je iz tog razloga potrebno izabrati manje konfliktan način rešavanja određenih problema. Konflikti u organizaciji generalno nastaju spontano, i u početku se nalaze u prikrivenom stanju, gde međusobno suprostavljene strane, nastoje da što više ljudskih resursa pridobiju za sebe, da imaju logističku ”podršku” kako bi se druga strana lakše porazila i odustala od svojih zahteva. Ovakve situacije se dešavaju pogotovu na sastancima u preduzećima.
Prvi deo rada sadrži teorijsko razmatranje pitanja konflikata, teorijsko razmatranje najvažnijih faktora koji utiču na konflikte, kao i efekte konfliktnih situacija na poslovanje organizacije
U drugom delu rada su prezentirani rezultati sprovedenog istraživanja o konfliktima među zaposlenima u preduzeću NIS Novi Sad.

Teorijsko razmatranje problema

Pojmovno određenje konflikata

O konfliktima se govori kada ima više ciljeva koji su suprotstavljeni jedni drugima. Najneugodniji su oni konflikti koji se ne razrešavaju već traju. Koflikt je fenomen koji je prisutan u svim oblastima života i rada i predmet je mnogih naučnih disciplina, a posebno psihologije i sociologije rada.
Konflikti su u principu negativne pojave. Oni često imaju rušilački karakter, jer znaju dovesti do dezorganizacije, razaranja pa čak i raspada kompanije. Sukobljene strane više razmišljaju o svojoj pobedi a manje o poslu. Raste lična netrpeljivost, potiskuju se dobre, a bude loše emocije međusobno suprostavljenih strana.
Psihička naprezanja i uzbuđenja često izazivaju stres ili depresiju što dovodi do raznih psihosomatskih poremećaja. Posledice takvog stanja su krajnje štetne za kompaniju iskazane u apsentizmu sa posla, fluktuaciji, gubitku radne i konkurentske sposobnosti i slično. Konflikt je takav oblik odnosa pojedinaca i grupa u kojima dominiraju pojave neslaganja, suprotstavljanja i sukoba, odnosno kada pojedinci ili grupe rade jedni protiv drugih. Karakteristično je da između strana u konfliktu postoje tendencije koje se međusobno isključuju. Konflikt nastaje uvek kada kada jedna ili obe strane u isto vreme, planiraju ili sprovode aktivnosti koje bi za rezultat trebale da imaju posledicu da se druga strana oseća sputano, blokirano, ugroženo ili povređeno.
Konfliktima se uglavnom daje izrazito negativna konotacija, jer svi ljudi imaju potrebu za harmonijom i zato često pokušavaju da izbegnu konflikte. Važno je da se uočim da nije uvek preporučljivo izbegavnje konflikta, jer što se više izbegava konflikt on može biti sve jači.
Najveća opasnost kod sukobljavanja je da se postojeći problem dugo zanemaruje. Tako posmatrano, ispravnije je ranije upuštanje u konflikte, odnosno ne treba čekati i ostavljati razjašnjenje za kasnije. Najbolje je u organizaciji što pre eliminisati konfliktne situacije, jer može doći do dramatičnih sukoba između zaposlenih. Konflikti se moraju smatrati normalnom situacijom. Pri tome, postoje lični konflikti (unutar ličnosti), koji nisu toliko neugodni kao konflikti koje imamo sa drugim ljudima.

U konfliktima važnu ulogu imaju emocije – u suštini dve osobe konkurišu jedna drugoj. Ljudi po prirodi izbegavaju konflikte, i postaju značajno drukčiji kad do njih u praksi dođe. Ljudska ponašanja u kofliktnim situacijama nisu ista i upravo reagovanja zapslenih na konflikte, donose i sasvim različite posledice po njih i organizaciju u kojoj su zaposleni.