Kontrola i Revizija

UVOD: Revizija

Istoriju revizije je u velikoj meri odredila istorija računovodstvenog sistema. Još u drevnim kulturama Grčke, Egipta, Rima i Mesopotamije, postoje dokazi o postojanju razvijenih ekonomskih sistema. Krajem srednjeg veka, sa pojavom velikih trgovačkih kuća u Italiji zaživela je teorija o maksimalizaciji profita, a trgovanje je postalo koordinisano iz jednog centra. Ali, za stvaranje uslova za pojavu revizije nije bila dovoljna pojava dvojnog knjigovodstva, nego tek industrijska revolucija, u Velikoj Britaniji 1780.godine. Vrlo brzo osnovane su i prve institucije, u Edinburgu-Društvo računovođa i u Velikoj Britaniji-Institut ovlašćenih računovođa Engleske i Velsa.
Revizija je, u ekonomskom smislu, sistematizovan proces objektivnog, nezavisnog, profesionalnog prikupljanja dokaza o efektima poslovanja i drugih odluka u njihovom finansijskom iskazu na osnovu kojih se izražava nezavisno i stručno uverenje o istinitosti, objektivnosti i skladnosti sa normama istih.. Značaj državne revizije je višestruk, a najbolje se množe sagledati ako se u obzir uzmu: visina sredstava koja se prikupljaju u državni budžet; delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, proces planiranja budžeta, mogućnost nenamenskog, neracionalnog i protivzakonitog trošenja finansijskih sredstava iz budžeta.
Sve nastale promene evidentiraju se u poslovnim kniigama na osnovu urednih i verodostojnih knjigovodstvenih isprava i dokumenata, koji su dokazi o nastanku, karakteru i verodostojnosti tih transakcija i poslovnih dogadjaja. Primjenom propisanog kontnog plana podaci o poslovnim dogadjaima i transakcijama se u poslovnim knjigama evidentiraju kao promene vrednosti i stanja pojedinih kategorija imovine, obaveza i kapitala pravnog lica, te kao njegovi prihodi, rashodi, finansijski rezultat i njegova raspodjela.
Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja poslovnih odluka u vezi sa ostvarivanjem poslovnih ciljeva. Dobrim delom odluke koje menadžment donosi zasnivaju se na informacijama produkovanim u računovodstvenom informacionom sistemu.
Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na sprečavanje grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. U uslovima delovanja sila slobodnog tržišta pojačava se uloga internog nadzora. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povećane korupcije i erozije poslovnog morala. Strukturu sistema internog nadzora čine, u prvom redu, interna kontrola i, s druge strane, interna revizija.

Revizorsko okruženje

Prilikom obavljanja svog posla, autori kao i korisinici racunovodstvenih izveštaja vezani su za domaca pravna, stucna i druga pravila struke. Poštujuci ova pravila, autori i korisnici finansijsko-racunovodstvenih izraza, nece doci do vecih problema prilikom zadovoljavanja njihovih informativnih potreba. U stituacijama kada se finansijski korisnik, investitor ili poverilac srece sa ekonomskom slikom neke druge zemlje odnosno kada treba da upozna parcijalan ili celovit privedni entitet neke druge zemlje, on se suoci sa raznim problemima koji proizilaze iz sadržinskih i formalnih razlika finansijsko-racunovodstvenih izveštaja ovih zemalja. Da bi se prevazišle ovakve situacije, Evropska Zajednica kontinuirano radi na usvajanju posebnih racunovodstvenih direktiva sa ciljem da harmonizuju racunovodstvena rešenja i škole unutar zajednice. Uvde se ustvari teži zajednickom dogovoru i izboru prihvatljivih rešenja, koja omogucavaju sporazumevanje odnosno želi se da racunovodstvo bude jezik poslovnog sporazumevanja. Ova globalizacija ekonomije, uprkos postojecim razlikama podstice unifikaciju godišnjih izveštaja i finansijskog racunovodstva privrednih društava. Racunovodstvene škole imaju osnovu u italijanskom dvojnom knjigivodstvu, ali ipak postoje brojne razlike koje uticu na prikazivanje finansijskog položaja i uspeha privrednih društava. Razvoj privrede, posebno medunarodne trgovine robom i kapitalom zahtevalo je postojanje razumevanja medunarodnog racunovodsva. Razvoj medunarodno uporedivog racunovodstva predstavlja podršku globalizaciji u proširenju finansijskih transakcija. To je rezurtiralo sve vecom internacionalizacijom racunovodstva, koja je najbolje izražena u medjunarodnim racunovodstvenim pravilima (racunovodstvenim standardima i direktivama).

Specifični ciljevi finansijskog izveštavanja entiteta obuhvataju:

• pružanje korisnicima potrebne informacije i informacija korisnicima o tome da li je izvršenje budžeta i poslovanje entiteta bilo u skladu sa zakonskim propisima
• pomoć korisnicima radi boljeg razumevanja prirode, veličine i predmeta aktivnosti javnog sektora i finansijskog položaja njegovih aktivnosti
• pomoć korisnicima prilikom razumevanja finansiranja javnog sektora i procenjivanja učinaka javnog sektora
• pomoć korisnicima prilikom utvrđivanja ciljeva i troškova aktivnosti javnog sektora

Set finansijskih izveštaja entiteta javnog sektora čine:

• Izveštaj o finansijskoj uspešnosti (bilans uspeha)
• Izveštaj o finansijskom stanju (bilans stanja);
• Izveštaj o promeni u neto imovini/kapitalu;
• Izveštaj o novčanim tokovima
• Izveštaj o izvršenju budžeta

Korisnike finansijskih izveštaja entiteta javnog sektora čine:

• političari, koji deluju u zakonodavnim telima ili telima izvršne vlasti
• celokupna javnost
• osoblje organizacije koje sastavlja finansijske izveštaje;
• eksterni poslovni partneri kao što su poverioci, dobavljači i kupci;
• ekonomisti, analitičari sprovođenja poslovne politike i pojedine
• interesne grupe;
• mediji;

Značaj i uloga savremene nezavisne revizije

Često se postavlja pitanje zašto uopšte postoji potreba za revizijom? Odgovor na to pitanje može se pronaći u ekonomskom odnosu koji postoji unutar određenih poslovnih subjekata, kao i između tih poslovnih subjekata i svih onih koji imaju određeni interes s’njima. Ako se zna da je glavna zadaća revizije ispitivanje i izražavanje mišljenja o realnosti i objektivnosti finansijskih izveštaja, onda se revizija posmatra kao “veza koja stvara poverenje” između uprave, koja priprema i prezentira finansijske izveštaje i korisnika informacija, sadržanih u tim izveštajima.

Korisnici informacija sadržanih u finansijskim izveštajima, nakon njihovog revidiranja, imaju poverenje da finansijski izveštaji realno i objektivno prikazuju stanje imovine, obveza i kapitala, te rezultat poslovanja i tok novca. Revizija povećava verodostojnost finansijskih izveštaja. Zato se, s pravom, za reviziju zna kazati kako je ona mera verodostojnosti finansijskih izveštaja. Informacije sadržane u revidiranim finansijskim izveštajima predstavljaju kvalitetnu podlogu za poslovno odlučivanje. Pri tome, informacije trebaju biti za sve korisnike neutralne, korektne za odlučivanje, te dostavljene na profesionalan način.