Korupcija

Voved

Istoriski gledano korupcijata se pojavuva vo site epohi na čovekovata civilizacija. Kako opštestveno štetna pojava gi potkopuva temelite na opštestvata, kako vo ekonomskata, taka i vo političkata, kulturnata i socijalnata svera. Ušte vo drevnite vreminja nekoi lica bile povlijatelni od drugi, pa ja iskoristuvale svojata položba za svoja lična ili imotna korist, a so toa gi prekršuvale togašnite pravila i zakoni. Toa go realizirale preku javnite dejnosti, političkite partii itn.
Pa taka i denes, sekoj den sme svedoci na korumptivni dejstvija i odnesuvanja što upatuva na toa deka dokraj dosledno ne se počituvaat zakonskite normi i pravila.
So postepeniot opštestveno ekonomski razvoj, se zgolemuvaat i se formiraat najrazlični vidovi i tipovi na korupcija, koja e tolku rasprostraneta i nemože celosno da se iskoreni vo nitu edna država. Ova pokažuva deka konceptot na pravna država i vladeenje na pravoto nikade ne e celosno realiziran spored predvidenata idealna forma kakov što treba da bide, bidejќi demokratskata država znači sloboda, ednakvost i vladeenje na pravoto, a korupcijata pretstavuva kriminal.Korupcijata kako edna od socio-patološkite pojavi, udira na onie državi koi se slabo razvieni, ekonomski nestabilni i na državite vo tranzicija bidejќi vo tie uslovi najveke može da se iskoristat i da se zloupotrebat visokite funkcii i položbi. Visokite ličnosti i funkcioneri se čuvstvuvaat pozaštiteni zatoa što nad niv ne postoi povisoka legalna instanca, pa često ja iskoristuvaat svojata povolna položba za zloupotreba, a običnite graѓani nemaat moќ za da se sprotivstavat.Poradi ova nemože da postoi borba protiv korupcijata bez celosno demokratiziranje na edno opštestvo vo koe ќe se podigne moralnata svest i kultura kaj luѓeto i ke se započne proces na iskorenuvanje na ova opštestveno zlo koe poleka no sigurno gi razjaduva korenite na edna država. Mnogu eksperti smetaat deka ograniziraniot kriminal pretstavuva kontinuirana kriminalna aktivnost što e motivirana so steknuvanje na profit i vo koja stravot, nasilstvoto, zaplašuvanjeto i korupcijata na javnite službenici se koristat za postignuvanjeto na celite na organizacijata i se imuni na primenata na zakonskite merki. Najčesto, kriminalnata aktivnost e ograničena na obezbeduvanjeto na nelegalni proizvodi i uslugi.
Korupcija

Negativni efekti na korupcijata gi čuvstvuvaat site zemji bez razlika na nivnata razvienost ili nerazvienost i bez razlika na toa dali tie se bogati ili siromašni.
Moralno somnitelnite, nedopušteni odnesuvanja na subjektite vo opštestvoto bez razlika na nivniot status se pojavuvaat ušte od nastanuvanjeto na državata, odnosno ušte od nastanuvanjeto na vlasta. Zloupotrebata na javnite ovlastuvanja i pozicii za lični, privatni i partiski koristi se narekuva korupcija. Po svojata priroda e multidimenzionalna, složena kategorija čijašto esencija e dlaboko vkoreneta vo “metafizičkoto” jadro na čovekovata priroda i političkata, odnosno vlasta. Spored Zakonot za sprečuvanje na korupcijata, pod korupcija se podrazbira iskoristuvanje na funkcijata, službenata dolžnost i položba za ostvaruvanje na kakva i da bilo korist za sebe ili za nekoj drug. Korupcijata e civilizacisko zlo koe go podriva i razgraduva opštestveniot sistem, gi poprečuva i uriva osnovnite opštestveni vrednosti, gi zloupotrebuva institucionalnite kapaciteti vo site sveri na opštestvoto vo polza na nelegitimni i nelegalni parcijalni interesi i celi. Zborot “korumpirani” poteknuva od srednoangliskiot jazik, potočno od latinskiot zbor “corruptus” koj koga se koristi kako pridavka znači “krajno rasipan”. Formite na korupcija se razlikuvaat no vklučuvaat potkupuvanje, iznuda, protekcii, nepotizam, pokrovitelstvo, mito i pronevera na pari. Bidejќi e generirana od poveќe faktori, korupcijata postoi kako vo političkiot, vladiniot, taka i vo nevladiniot sektor. Nositelite na političkata vlast bidejќi imaat prostor za ovlastuvanja možat da predizvikaat golemi šteti, kako materijalni taka i opštestveni so zloupotreba na svoite ovlastuvanja. Najvisokite ličnosti vo edna država najčesto se čuvstvuvaat zaštiteni bidejќi nad niv ne postoi druga legalna instanca pa mnogu polesno možat da manipuliraat ili da gi prekršat svoite ovlastuvanja. Onaa korupcija koja što doaѓa od ovie sloevi ima osobeno razorni i teški posledici za poniskite sloevi.