Kratkoročni izvori finansiranja preduzeća

Kratkoročni krediti se mogu odobriti dužniku od strane poverioca i na osnovi zaloge hartija od vrednosti. Te hartije od vrednosti su: akcije, obveznice i avali nekog trećeg pravnog ili fizičkog lica. Za poverioca su posebno interesantne akcije i obveznice koje glase na donosioca, kao i akcije i obveznice kojima se trguje na organizovanom tržištu kapitala. U takvim slučajevima poslovne banke odobravaju kratkoročne kredite i do 90% od tekuće tržišne vrednosti akcije ili obveznice.
Kratkoročni krediti odobreno na bazi hartija od vrednosti imaju od 2 – 5% veću kamatnu stopu od primarne kamatne stope. Kratkoročni krediti odobreni dužniku po osnovu avala trećeg lica u direktnoj su zavisnosti od boniteta avaliste i mogućeg njegovog zaduživanja. Dakle, ukoliko dužnik postane kreditno nesposoban, tada otplatu kredita preuzima njegov avalista.
Praktična iskustva ukazuju da avalista može biti kupac, dobavljač ili veliki akcionar (po broju i vrednosti akcije) kome je od posebne važnosti opstanak i prosperitet preduzeća dužnika. Cena kredita odobrenog po osnovu avala veća je od 2 – 5% u odnosu na primarnu kamatnu stopu.
Primera radi, građevinsko preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ iz Subotice podnelo je kreditni zahtev svojoj poslovnoj banci ’’Hipo Alpe Adria’’ a.d. Beograd, Filijala Subnotica na iznos kratkoročnog kredita od 10.000.000 din, uz kamatnu stopu od 10% na godišnjem nivou i rok povratak kredita za 60 dana. Pretpostavimo, da je preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ iz Subotice trenutno kreditno nesposobno (zbog nelikvidnosti svojih kupaca i tekućih obaveza prema banci), tada se dotičnom preduzeću ne može odobriti kratkoročni kredit bez zaloge dugoročnih hartija od vrednosti, ili avala nekog trećeg lica.
S obzirom da su akcija preduzeća’’Razvoj-Janić’’ po vrednosti nedovoljne (iznose 8.000.000 din) za osiguranje kratkoročnog kredita, preduzeće se obraća svojim kupcima i pronalazi kupca poslovnog prostora – trgovinsko preduzeće ’’Star’’ iz Subotice koje je spremno dati aval i prihvatiti kredit ukoliko ne bude u preduzeće ’’Razvo-Janić’’ da izmiri obavezu po dospeću.
Odobravanjem avala od strane preduzeća ’’Star’’ iz Subotice, dužniku
preduzeću ’’Razvoj-Janić’’, poslovna banka odobrava preduzeću ’’Razvoj-Janić” na poslovni-račun kratkoročni kredit. Vršeći procenu budućih poslovnih aktivnosti preduzeća ’’Razvoj-Janić’’, poslovna banka se opredeljuje da odobri maksimalno mogući kredit u iznosu od 9.000.000 din. Kamatna stopa na tako osiguran kredit veća je za 5% iznad primarne kamatne stope (iznosi 10%) i iznosi 15% na godišnjem nivou.
Bez obzira što je kamatna stop uvećana, i bez obzira što je stvorena obaveza prema preduzeću ’’Star’’, da se proda poslovni prostor (po povoljnim uslovima), preduzeće ’’Razvoj-Janić’’, dobijanjem kratkoročnog kredita isti izuzetno upošljava putem nabavke repromaterijala pre poskupljenja i ostvaruje u celini posmatrano pozitivan finansijski efekat – profit. Dakle, dobrim poslovnim odnosima sa preduzećem ’’Star’’ preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ uspešno rešava svoju finansijsku likvidnost, istovremeno stvara mogućnost da preduzeće ’’Star’’ dođe do povoljnog poslovnog prostora, a ’’Hipo Alpe Adria’’ u Subotici da naplati kamate u većem iznosu nego što je primarna kamatna stopa.
Ukoliko bi preduzeće ’’Razvoj-Janić’’ bilo u nemogućnosti da za 60 dana izmiri svoje dospele obaveze prema poslovnoj banci, tada bi poslovna banka dospele obaveze u roku naplatila od preduzeća ’’Star’’ iz Subotice.
2.4. KOMERCIJALNI PAPIRI
Komercijalni papiri predstavljaju kratkoročne hartije od vrednosti, kao što su neosigurane menice koje emituju preduzeća sa visokim kreditnim bonitetom. Pored toga njih emituju najčešće velika preduzeća sa visokom finansijskom sngom. Emitovane menice ulaze u platni promet i dospevaju na naplatu nakon nekoliko dana, a najduže do devet meseci. Menice mogu kupovati druga preduzeća, poslovne banke, kompanije za osiguranje, sa ciljem da plasiraju svoja privremeno ’’slobodna’’ finansijska sredstva u hartije od vrednosti radi ostvarivanja što većih prinosa. Za komercijalne papire se može reći da spadaju u hartije od vrednosti visokog rejtinga, jer ih izdaju preduzeća koja imaju finansijsku snagu. Komercijalni papiri se prodaju uz diskont (popust) koji umanjuje njihovu nominalnu vrednost. Rizik kupovine komercijalnog papira zavisi od preduzeća koje ih emituje, odnosno prodaje. Stoga se troškovi finansiranja ne mogu standardizovati, već su fluktirajući (promenljivi) od slučaja da slučaja.
Karakteristike komercijalnih papira jesu, da su njihove prinosne stope po pravilu niže od primarne kamatne stope (koja se obračunava na kratkoročne kredite). Upravo iz tih razloga preduzeća koje emituju komercijalne papire može da pribavi kratkoročne izvore finansiranja po nižoj ceni nego što bi bila cena zaduživanja kod poslovnih banaka. Prinos od prodaje komercijalnih papira zaračunava se i plaća u procentu od njihove nominalne vrednosti do dana njihovog dospeća, bez obzira da li su pribavljena finansijska sredstva potrebna ili nisu potrebna preduzeću. Kamata na kratkoročne kredite (koje odobrava poslovna banka) plaća se na ostatak duga, te tako bankarski kredit manje opterećuje dužnika nego što to vremenski posmatrano čini komercijalni papir. Razlog zašto komercijalni papiri nisu dominantan izvor finansiranja leži u činjenici da preduzeća (potencijalni njihovi kupci) često kalkulišu sa uveravanjem kako treba da razviju konkretan poslovni odnos (dugoročno posmatrano) sa svojom poslovnom bankom.
Primera radi, preduzeće proizvođač veštačkog đubriva treba da emituje komercijalne papire u nominalnoj vrednosti od 1 milion dinara, sa rokom dospeća od 90 dana i da iste proda poslovnoj banci u vrednosti od 980.000 din.