Kriminalistička tehnika

1.POJAM I PREDMET KRIMINALISTIČKE TEHNIKE

Kriminalistička tehnika je oblast kriminalistike koja se bavi naučno-tehničkim aspektima pronalaženja, obrade i tumačenja (veštačenja) materijalnih tragova kao i tehnikom registracije i identifikacije lica i stvari sa ciljem sprečavanja kriminaliteta, rasvetljavanja događaja, otkrivanja krivičnih dela i učinioca kao i obezbeđenja dokaza. Kriminalistička tehnika (umešnost, veština) je deo kriminalistike koja izučava, razvija i primenjuje najpodesnije metode iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka u cilju pronalaženja, obezbeđivanja, fiksiranja i tumačenja kriminalistički i krivičnoprocesno relevantnih tragova i predmeta krivičnog dela, razjašnjavanja bitnih okolnosti važnih za rasvetljenje krivičnog dela, registraciju i identifikaciju učnioca i drugih lica i stvari. Ona takođe razvija i primenjuje tehničke metode i sredstva sprečavanja krivičnih dela. Predmet tehnike se sastoji iz tri grupe poslova, i to su: 1. pronalaženje mogućnosti za primenu naučnih metoda i njihovo prilagođavanje rešavanju problema vezanih za tragove i predmete krivičnih dela. 2. primena naučnih metoda za registraciju i identifikaciju lica, leševa, životinja i stvari 3. korišćenje naučno tehničkih metoda za otkrivanje fiksiranje i tumačenje materijalnih dokaza kao i sprečavanje vršenja krivičnih dela

2..ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINALISTIČKE TEHNIKE

Kriminalistika predstavlja mladu nauku koja se pojavljuje 1898. god a prvi ju je nagovestio austrijski kriminalist Gros. U njoj se izdvajaju 4 faze: 1. etička faza – sve je prepušteno slučaju kao što su zaseda, hapšenja i sl. Samo zaticanje na mestu događaja je označavalo to lice krivim 2. religijska ili mistična faza – učinilac krivičnog dela se prepušta “Božijem sudu”. Određivanje krivice se obavljalo podvrgavanjem istog da npr. hvata užareni predmet pa se konstatuje da li se isti opekao ili ne. U slučaju da se opekao smatran je krivim i obrnuto. 3. zakonska faza – gde se strogo primenjuje tada važeći propisi. Glavni dokaz je priznanje osumnjičenog. U toj fazi kriminalistička tehnika imala je zadatak pripremanja zaseda, pa pripremanje sredstava ili izmišljanju sprava za mučenje i njihovu primenu. Tzv. Inkvizicija 4. faza slobodnog sudijskog uverenja – sud nije vezan posebnim formalnim pravilima već slobodno ocenjuje svako lice pojedinačno. Izjednačeni su materijalni i lični dokazi.

3.PODELA KRIMINALISTIČKE TEHNIKE

Najadekvatnija podela jeste: 1.kriminalistička fotografija ( opšti i posebni deo) Opšti je vezan za klasičnu fotografiju i za hemijsku obradu. Posebni deo obuhvata kriminalističko tehnički aspekt fotografije u koju spadaju: uviđajna, istražna, registraciona fotografija i sl. 2.registraciona i identifikaciona tehnika obuhvata postupak beleženja podataka kojima se trajno zadržavaju podaci o nekom licu,lešu ili stvari. Identifikacija podrazumeva utvrđivanje posebnih obeležja. Registraciona tehnika je grana tehnike koja se bavi pronalaženjem, usavršavanjem i primenom najpodesnijih naučno-tehničkih metoda za registraciju lica, stvari i događaja u cilju identifikacije lica, stvari i rasvetljavanja događaja. Registraciona tehnika ima dva osnovna dela: kriminalističku identifikaciju i kriminalističku registraciju, pri čemu je registracija sredstvo za ostvarenje identifikacije. 3.operativna tehnika je vezana za kriminološko tehničku obradu lica mesta odnosno uviđaja. Operativna tehnika je grana krim.tehnike koja se bavi pronalaženjem, usavršavanjem i primenom najpodesnijih naučno tehničkih metoda, postupaka i sredstava, koji se primenjuju u operativno-taktičkom postupanju, sa ciljem da se omogući što uspešnije pribavljanje materijalnih dokaza i tako doprinesu otkrivanju i rasvetljavanju krivičnih dela. 4.istražna tehnika predstavlja ispitivanje materijalnih tragova radi pripreme za veštačenje. U zavisnosti gde se ispitivanje obavlja može biti laboratorijsko i terensko. 5.trasologija je nauka o tragovima. Obuhvata i obradu svih vrsta materijalnih tragova u vezi sa događajem koji se obrađuje. 6.kriminalističko tehnička veštačenja predstavljaju primenu naučnih metoda za ispitivanje i identifikaciju materijalnih tragova koji su od interesa za događaj

4.METODE KRIMINALISTIČKE TEHNIKE

Metode kriminalističke tehnike, najvećim delom, potiču iz prirodnih i tehničkih nauka i prilagođene su specifičnim zahtevima kriminalistike. Međutim, njihovo preuzimanje se ne vrši mehanički, nego tek pošto budu temeljno proučene, usavršene i modifikovane, tako da praktično prestaju da budu deo nauke u kojoj su prvobitno razvijene. Postoji podela na: 1. OPŠTE (spada dijalektički metod koji tretira stalno kretanje i promene u procesu održavanja predmeta i pojava) 2. POSEBNE ( posmatrnje, opisivanje, merenje, upoređivanje tragova i pronađenih uzoraka, eksperiment) – Posmatranje predstavlja vizuelno uočavanje predmeta i tragova. To je faza ” sa rukama u džepovima” – Opisivanje zahteva verno uočavanje predmeta i tragova i njihov međusobni odnos. – Merenje predstavlja beleženje rastojanja i predmeta. – Eksperiment je veštačenje (vatrenog oružja i sl.) 3. SPECIJALNE – kriminalistički metod ( fotografski, balistički i metodi veštačenja rukopisa i potpisa) – matematički metod – metod formalizacije – metod modeliranja – fizički i hemijski metod – biološki metod Bez obzira koji se metod koristi, on mora biti naučno osnovan, kako bi se rezultati istraživanja mogli koristiti za dobijanje materijalnih dokaza

5.POJAM KRIMINALISTIČKO-TEHNIČKE REGISTRACIJE

Kriminalisticka registracija podrazumeva sistematsko prikupljanje i sredjivanje podataka koji se odnose na određena lica, nepoznate leševe i stvari, radi mogućnosti njihove identifikacije ukoliko se ustanovi ili pretpostavi njihova povezanost sa kriv. delima i nesrećnim slučajevima a sve sa ciljem prevencije ili rasvetljavanja kriv.dela i katastrofa.

6.KRIMINALISTIČKA REGISTRACIJA KROZ ISTORIJU

U razvoju metoda registracije i identifikacije postoji nekoliko faza: Registacija i identifikacija sakaćenjem Ovaj metod sadrži obeležja surovog kažnjavanja određene klase zločinaca što je zavisilo od vrste kriv.dela. Tako je lopovu odsecana ruka, nekima jezik, nos i sl. Ova metoda je imala dosta nedostataka: 1. nije davala dobre rezultate identifikacije jer se dešavali slučajevi sakaćena kao posledice nesrećnog slučaja, pa su se ta lica izjednačavala sa izvršiocima kriv.dela. 2. takva lica su postajala invalidi i potencijalni kriminalci Ova metoda primenjivana je u Srbiji za vreme Dušanovog zakonika. Registracija i identifikacija žigosanjem Ovaj način potiče još iz starog veka ali je dugo zadržan u upotrebi. U Kini se zadržao sve do 1905 godine a u Rusiji 1863. U Rimu je lopovima vrelim gvožđem utiskivano slovo f na plećima kao znak da su izvršili krađu. U Engleskoj dlan, u Kini lice, a u Rusiji čelo. Ovaj način se ponovo javlja u upotrebu tokom drugog svetskog rata, kada su nemci registrovali robijaše tetoviranjem, tako što su im na nadlaktici utiskivali broj i oznaku. Ova metoda je veoma nehumana jer za života obeležava osobu a ne pruža joj mogućnost rehabilitacije. Parada identifikacije Ona se sastoji u dobrom pamćenju iskusnih policijskih službenika. Uveo ju je u upotrebu jedan francuski službenik koji je imao izvanredno pamćenje. On je obilazeći zatvore postrojavao zatvorenike i posmatrao ih zahtevajući od stražara da nabroje njihove osobine. On je pamtio u glavi njihove likove što mu je omogućavalo da ih identifikuje ako ponovo budu uhapšeni. Kasnije, zbog velikog broja kriminalaca taj službenik ( Vidokeli) počeo je da sačinjava beleške što predstavlja začetak modernog registrovanja na osnovu ličnog opisa. Ova metoda se koristi i danas kada je prilikom suočavanja potrebno da svedok prepozna osumnjičenog. Antropološka identifikacija Je metod bertionaže. Ovaj metod se bazira na određenim naučnim osnovama. U praksi ovu metodu je uveo Alfons Bertion. Metoda se zasniva na merenjima određenih delova kostura. Naučne postave ove metode bile su: – kostur čoveka od 20 godine pa na dalje je nepromenljiv – odnos dimenzija pojedinih kostiju kod svakog čoveka je potpuno individualan jer ne postoje dva čoveka u svetu kod kojih je kostur istih dimenzija. To se odnosilo na osobe starije od 20 godina. Ova metoda je uvedena u Francuskoj 1883. god a bila je prihvaćena svuda u svetu. Pojavom daktiloskopije ova metoda prestaje da se koristi.

7.METODE KRIMINALISTIČKE REGISTRACIJE

Kriminalisticka registracija omogucava prikupljanje podataka od znacaja za utvrdjivanje identiteta lica, stvri i dogadjaja u cilju razjasnjenja krivicnog dela. Najcesce metode su: -licni opis obuhvata pol, starost, visinu, razvijenost, oblik lica,cello, nos,usi,zube i osobene znake. -registraciona fotografija (sinjaleticka) podrazumeva tri poze: anfas, desni profil i levi poluprofil –daktiloskopija

8. PAPILAROSKOPIJA (ISTORIJSKI RAZVOJ, POJAM I PODELA)

Razvoj identifikacije na osnovu crteza papilarnih linija vezan je za period sredine I kraja XIX veka I radove engleskih istrazivaca. Najzasluzniji za razvoj papilarnih linija imali su Vilijam Hersel, Galton I Edvard Henri.Podstaknut njihovim saznanjem Ivan Vucetic je usavrsio sistem identifikacije pomocu palpiranih linija. On je svoju prvu identifikaciju na osnovu palpiranih linija izvrsio 1892, a na osnovu postignutih rezultata od 1894 njegova metoda je priznata I pocela da se koristi u zemljama Juzne Amerike, zatim I u Evropi. Pod papilarskopijom se podrazumeva sveukupnost kriminalistickih metoda registracije I identifikacije osoba na osnovu crteza papilarnih linija, bez obzira na kom delu tela se nalaze. Papilaroskopija se deli na tri osnovne grupe: 1.Daktiloskopija -metoda proucavanja crteza papilarnih linija prstiju 2.Hejroskopija-metoda proucavanja crteza papilarnih linija dlanova 3.Pedoskopija-metoda proucavanja crteza papilarnih linija tabana