Krivična dela protiv javnog reda i mira

Opšte karakteristike

Ova krivična dela imaju za obekat, zaštite javni red i mir . U smislu ovog zakona je usklađeno stanje međusobnih odnosa građana nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i službi u javnom životu, radi obezbeđivanja jednakih uslova za ostvarivanje prava građana na ličnu bezbjednost, mir i spokojstvo, privatni život, slobodu kretanja, zaštitu ljudskog dostojanstva i prava maloletnika i drugih lica. ožemo konstatovati da poštovanje javnog reda i mira znači istovremeno poštovanje javnog poretka. Samo u manjem broju slučajeva, u skladu sa suspsidijarnim karakterom krivičnog prava, javni red i mir je neophodno štititi i krivičnim pravom. Osim propisivanjem krivičnih dela iz glave 31. krivčnog zakonika Republike Srbije (Krivična dela protiv javnog reda i mira) javni red i mir se štiti i nekim drugim krivičnim delima koji su obuhvaćeni u drugim glavama Krivičnog zakonika Republike Srbije. U ovoj grupi su sistematizovana heterogena krivina dela koja se preduzimaju različitim delatnositma prema različitim vrednostima koja se obuhvata činjenica da se njima povređuje ili narušava javni red i mir, odnosno javni poredak. Ove zaštićene vrednosti se mogu napadati, povređivati ili ugrožavati različitim delatnostima kao što su: vršenje nasilja, dogovaranje i planiranje izvršenja krivčnih dela uopšte ili udruživanje više lica za vršenje krivičnih dela ili pak izazivanje panike ili nereda putem iznošenja lažnih vesti.
Često se radnja izvršenja krivičnih dela preduzima na odgovarajući način: upotrebom sile ili pretnjom upotrebe sile odnosno na protivpravan način. Kao učinilac ovih dela može se javiti svako lice. Ove vrednosti se sa kazneno-pravnog aspekta takođe štite i prekršajnim pravom. Kao izvori zaštite se koristi zakon kao i drugi normativni akti na koje zakon upućuje. Kao osnovni zakonski izvori se koristi: Kivični zakonik Republike Srbije , a kao dopunski zakonski izvori se koriste: Zakon o javnom redu i miru, Zakon o oružju i municiji i Zakon o sprečavanju nasilja i nedličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Pojedina krivična dela

Izazivanje panike i nereda
Član 343.
(1) Ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku, ili teže narušavanje javnog reda ili mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Radnja izvršenja osnovnog oblika(stav 1.) sastoji se u iznosenju ili prenošenju. Kao i kod krivičnog dela klevete, iznošenje je saopštavanja sopstvenih saznanja, a prenošenje prestavlja saopštavanje nečeg što je saznato od drugog lica. Predmet iznošenja ili pronošenja jesu lažne vesti ili lažna tvrđenja. Lažne vesti ili lažna tvrđenja moraju biti podobni da izazovu posledicu ovog krivičnog dela. Posledica krivičnog dela jeste izazivanje panike ili teže narušavanje javnog reda ili mira. Panika predstavlja iznenadno uznemirenje građana jačeg inteziteta prouzrokovano strahom zbog iznošenja ili prenošenja lažnih vesti ili tvrđenja. Panika često vodi tome da građani preduzimaju postupke kojima se narušava javni red i mir, ali to nije nužno za ovu vrstu posledica. Posledica može biti i teže narušavanje javnog reda i mira, tj. narušavanje javnog reda ili mira značajnijeg inteziteta, što se mora procenjivati svakom konkretnom slučaju. Posledicu predstavlja i osujećenje ili značajnije ometanje sprovođenja odluka i mera državnih organa ili organizacije koja vrše javna ovlašćenja. Potrebno je zbog preduzete radnje izvršenja odluka i mera nije sprovedena, ili da je njihovo sprovođenje u značajnoj meri ometano.

SUDSKA PRAKSA
Član 23.

Ko uvredi, zlostavi, preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira – kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.

Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac ovlašćenom službenom licu preti upotrebom oružja, ili se maši za oružje, ili mu nanese laku telesnu povredu – kazniće se zatvorom od jedne do pet godina.
Ako prilikom izvršenja dela iz stava 1. ovog člana učinilac na ovlašćeno službeno lice potegne oružje ili ga upotrebi ili mu nanese tešku telesnu povredu – kazniće se zatvorom najmanje tri godine

Sentenca:
• Da bi postojalo krivično delo iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru, neophodno je da se u izreci presude navedu i konkretne radnje koje preduzimaju ovlašćena službena lica u obavljanju poslova bezbednosti održavanja javnog reda i mira, što je u potpunosti izostalo.
Iz obrazloženja:
“Što se tiče krivičnih dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru (dalje: Zakon), branilac optuženog ističe da je nužan elemenat za postojanje ovog krivičnog dela pored radnje (uvreda, zlostava, pretnja, napadom i slično) i posledice te radnje, a to je činjenica da je ova radnja osuđenog omela službeno lice da obavi poslove javnog reda i mira. To praktično znači da nije svaka uvreda ili pretnja službenog lica automatski i ovo krivično delo, već samo u slučaju da je radnja okrivljenog dovela do ometanja službenog lica. Svi svedoci su potvrdili da je osuđeni mirno ušao u policijski automobil, da je vozilo preparkirano nešto kasnije, da su zahtevi policajaca izvršeni bez poteškoća. Postavlja se pitanje da li je svaka uvreda ili pretnja ovo krivično delo. Odbrana smatra da je za postojanje krivičnog dela nužna manifestacija ometanja u smislu da je na primer policijska akcija predugo trajala da je moralo biti poziva na pomoć drugih policajaca i slično, a ako se sve završilo odmah bez dodatnih intervencija onda se ne može raditi o ovom krivičnom delu za koje je optuženi osuđen, pa je povređen krivični zakon na štetu optuženog u smislu člana 369. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku (dalje: ZKP), jer navedeno delo nije uopšte krivično delo, a sve u vezi člana 430. stav 1. tačka 1) ZKP, što je i razlog za podnošenje ovog zahteva.
Vrhovni sud je održao sednicu veća, o kojoj je obavestio osuđenog i njegovog branioca u smislu člana 431. stav 5. ZKP, a u prisustvu branioca osuđenog advokata M.S, razmotrio je sve spise predmeta zajedno sa pobijanim presudama, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažnih presuda našao, da isti treba usvojiti kao osnovan, a na osnovu člana 432. u vezi člana 425. stav 1. ZKP, jer je Vrhovni sud utvrdio da postoje povrede zakona na koje se osuđeni poziva u svom zahtevu.