Krivicno pravo

Krivično pravo je grana pozitivnog prava čija je osnovna funkcija zaštitna funkcija koju ostvaruje propisivanjem određenih ponašanja kao krivičnih dela i krivičnih sankcija za ta dela kao i uslova za njihovu primenu prema učiniocima krivičnih dela.
Propisivanje krivičnopravnih normi nije dovoljno za ostvarivanje f-je kp. Neophodno je da postoji visok stepen verovatnoće da će se one zaista i primeniti.
Cilj krivičnog prava je suzbijanje kriminaliteta. Krivično pravo je nužno za zajednički život ljudi.
– zasniva na pretpostavci da većina građana neće vršiti krivična dela – da će samo manjina vrši kd
– nije moguće uvek primeniti krivične sankcije.
– nije ni poželjno primeniti sankcije na svakog učinioca krivičnog dela
– česta primena kazne i drugih sankcija otupljuje njihovu oštricu.
– suviše selektivna i retka primena krivičnog prava slabi njegovu zaštitnu funkciju.

Krivično pravo je zakonsko pravo odnosno zasnovano je na zakonu.
– jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma je zakon

Krivično pravo u objektivnom smislu je sistem zakonskih normi i deo pozitivnog prava.
– uobičajeno se smatra u objektivnom smislu ako drukčije nije naglašeno
– dve celine na koje se krivično pravo deli su
1. opšti deo i
– sadrži odredbe relevantne za sve ili većinu krivičnih dela
2. posebni deo
– sadrži zakonske norme kojima se predviđaju pojedina krivična dela

Krivično pravo u subjektivnom smislu je pravo na kažnjavanje (ius puniendi) i pripada samo državi.
– zasniva se na državnoj prinudi
– kao grana prava i kao deo javnog prava kp je državno pravo
– ne znači da je pravo države na kažnjavanje neograničeno – njegove granice se moraju iznova preispitivati

Naziv krivično pravo je prihvatljiviji od kaznenog jer kazna ne samo da nije jedina krivična sankcija nego se i vezuje za centralni pojam na kome se zasniva krivično pravo – krivica.

Sredstva suzbijanja društveno opasnih ponašanja:
1. represivna
– primena sankcije u odnosu na već učinjeno krivično delo
– okrenuta su prošlosti
– krivično pravo – krajnji cilj je ipak prevencija
– represija je u funkciji prevencije
– kažnjava se zato da se ne bi vršila kd, bilo što se srazmernom kaznom nastoji uticati na nekoga ko je već učinio kd, bilo potencijalne učinioce. Zato su represija I prevencija nerazdvojne

2. preventivna
– nastoji se sprečiti društveno opasno ponašanje pre nego što je učinjeno
– okrenuta su budućnosti
– mere i aktivnosti u oblasti socijalne politike
Fragmentarni karakter krivičnog prava se ogleda u tome što ono treba da pruža zaštitu samo određenim
vrednostima, najvrednijim a ne svim dobrima.
– ni ta zaštita nije potpuna već se štite samo od najopasnijih oblika napada

2. Pojam krivičnog zakona i krivičnog zakonodavstva

Krivični zakon je zakonska norma kojom se reguliše neko pitanje iz oblasti krivičnog prava, bilo njegovog
opšteg, bilo posebnog dela. Može biti shvaćen kao:
– jedna zakonska norma ili
– sistemski zakon koji reguliše deo materije krivičnog prava.

Krivični zakonik odnosno kodifikacija ili kodeks krivičnog prava je obuhvaćena celokupna materija
krivičnog prava.
Krivično zakonodavstvo se može odrediti kao skup ili sistem krivičnih zakona koji važe u jednoj zemlji, pod čime se podrazumevaju svi zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.
– u Srbiji ga čine:
– Krivični zakonik i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti
maloletnih lica i
– sporedno krivično zakonodavstvo odnosno kp odredbe koje sadrže pojedini zakoni.
– u Srbiji je donet septembra 2005. Godine
– osim krivičnog zakonika obuhvata I Zakon o maloletnim učiniocima kd I kp zaštiti maloletnika i sporedno ili posebno krivično zakonodavstvo
– ima opšti i posebni deo
– opšti – materija je regulisana u KZ i ZOMUKD (deo koji se odnosi na maloletne počinioce)
– posebni deo obuhvata sva kd propisana u KZ i sporednim zakonodavstvima

Krivični zakonik ima svoj:

1. opšti deo
– pravila i instituti koji su zajednički za sva pojedina krivična dela
– primenjuje se u odnosu na sva krivična dela, bilo da su ona propisana u KZ ili u sporednom
krivičnom zakonodavstvu

2. posebni deo
– katalog krivičnih dela, podeljen prema objektu krivičnopravne zaštite
– materijalno i procesno krivično zakonodavstvo
– materijalno:
– osnovno – Krivični zakonik RS i ZOMUKD
– sporedno – zakoni koji regulišu različite oblasti
– uslovno shvatiti jer je reč o određenom broju kd koja su uglavnom rasuta bez Sistema i usklađenosti