Krivično procesno pravo

REČ UREDNIKA
Zakonik o krivičnom postupku iz 2011. godine poslednji je rezultat rada na reformi
krivičnog procesnog zakondavstva Srbije koja traje duže od deset godina. Podsećanja radi
ističemo reforma je započeta radom na izradi ZKP iz 2001. godine i jedna od njenih
prepoznatljivijih osobenosti su izetno česte, za zakonske tekstove ovog karaktera
nesvojstvene tako česte, izmene i dopune. (Nekada i po više puta godišnje ). Ako se ovome
doda i činjenica da je u međuvremenu ( 2006. godine) bio donesen i novi ZKP koji nikada
nije doživeo svoju primenu onda ova negativna osobenost svojstvena “ igrama bez granica “
postaje još izrazitija. Ovo tim pre što je ovo i osobenost najnovijeg Zakonika. Zakonik je
donesen u septembru mesecu 2011. godine i trebalo je da počne sa primenom 15. januara
2013. godine. Izuzetak su postupci za krivična dela organizovanog kriminala ili ratnih zločina
koji se vode pred posebnim odelenjima nadležnog suda u kojima je primena ovog zakonskog
teksta počela 15. januara 2012. godine. Međutim, u međuvremenu ( i pre početka njegove
celovite primene) Zakonik je četiri puta menjan i njegov početak celovite primene planiran je
za 1. oktobar 2013. godine. Uz sve ovo, u međuvremenu (septembra meseca 2012. godine)
bio je pokrenut i zvaničan postupak na izradi Zakona o izmenama i dopunama ZKP i njegov
Nacrt smo dobili već krajem 2012. godine sa izuetno obimnim predlogom izmena i dopuna.
Međutim, od istih se odustalo.
Izneseno samo po sebi više nego jasno govori ne samo o aktuelnosti , složenosti
procesa reforme krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije već i o “ lutanju“ zakondavca u
iznalaženu rešenja koja su u funkciji osnovnog cilja reforme kao celine. To je stvaranje
normativne osnove za efikasniji krivični postupak ali da to nije na uštrb međunarodnim
aktima i nacionalnim zakonodavstvom zagarantovanih sloboda i prava subjekata krivičnog
postupka. Uprvo polazeći od ovog cilja svojstvenog, savim opravdano, svim zakonodavnim
intervencijama dugogodišnjeg procesa reforme brojne su novine koje karakterišu proces
reforme, i one se tiču pre svega stalnog širenja polja mogućnosti primene pojednostаvljenih
formi postupanja u krivičnim stvarima koji posebno dolazi do izražaja u Zakonu o izmenama i
dopunama ZKP iz septembru 2009. godine, kada je u naš krivični postupak prvi put uveden i
jedan potpuno novi, do tada nepostojeći procesnopravni institut i mehanizam – sporazum o
priznanju krivice kao dominantna forma pojednostavljenog postupanja u krivičnim stvarima.
Ovakav trend je nastavljen i ZKP iz 2011.godine. Međutim, za razliku od rešenja prisutnih
pre njegovog donošenja, Zakonik pitanja pojednostavljenih formi, i ne samo
pojednostavljenih formi postupanja, reguliše u konceptualnom smislu, na znatno drugačiji
način. Obzirom na takav njegov pristup u regulisanju problematike krivičnog postupka
slobodno se može konstatovati da ZKP iz 2011. godine predstavlja radikalan raskid sa našom
dosadašnjom krivičnoprocesnom tradicijom. Istina Zakonik sadrži i neka od ranije ustaljena
krivičnoprocesna rešenja ali njihova normativna razrada je znatno drugačija. Među brojnim
novinama ovakvog karaktera posebno se ističu one koje se tiču devalvacije načela istine ,
potpune adverzijalne konstrukcije glavnog pretresa, značajnog minimiziranjа uloge krivičnog
suda i uslovljavanja procesnog položaja okrivljenog lica njegovim imovinskim statusom.
Takav pristup zakondavca u normativnoj razradi ovih i niza drugih rešenja novog ZKP
predmet je , čini se sasvim opravdane, kritike ne malog broja stručne javnosti Srbije među
koje spadaju i urednici Priručnika koji se nalazi pred nama. Međutim , iz ovoga se ne bi
smeo izvući zaključak da Zakonik ne sdrži i ne mali broj rešenja koja su načelno posmatrano
u funkciji osnovnog cilja reforme – da se krivični postupak učini efikasnijim. No, sa druge
strane način njihove normativne konkretizacije je takav da se opravdano mora postaviti i
pitanje da li će u praksi sva rešenja koja načelno imaju takav ratio legis, zaista i proizvesti
takve pozitivne efekte.