Kvalitet u bibliotekama

1. Uvod

Kada je čovek stvorio pisma i sredstva kojima je pisao, ljudsko društvo je dobilo trajnu akumulaciju znanja, ali i mogućnost njegovog stalnog proširenja.Nastankom svetskih kultura, nastajale su i biblioteke kao institucije koje čuvaju zabeleženo znanje. Predpostavlja se da je prva biblioteka nastala u Sumeru. Stari  Egipcani su takođe imali udela u osnivanju prvih biblioteka. Najpoznatije i najzmanenitije su bibliotke u Aleksandriji sa oko 500.000 svitaka i biblioteka u Rimu sa oko 62.000 svezaka.
Naravno, u Rimu je osnivanje veće bibliotke bilo moguće tek  168.godine pre naše ere. Srednje vek je doveo do opadanja interesa za knjigu,  sve do početka renesanse.  Početkom 15. veka počinje razvoj knjževnosti na narodnom jeziku, pojavljuju se prve putujuće knjižare da bi  razni duhovni pokreti i prosvećeni vladari u 16. i 17. veku doveli do odlučnih promena u sređivanju bibloteka. U 19. Veku se po prvi put spominju principi bibliotekarskog rada, a u 20. veku se utemeljuje i ostvaruje prvi  lik biblioteke u većim zemljama. Do druge decenije 20. veka bilo je osnovno skoro oko hiljdu biblioteka sa prosečno 2000-3000 svezaka.
Značaj i uloga biblioteke su u njavečoj meri zavisili od polja delatnosti i širenja poslova, ali možemo reči da je uloga bibioteke uvek bila podizanje kulturno-istorijskog, društveno-političkog i obrazovanog razvoja naroda. Danas je biblioteka postala središte kulturnog, vaspitono-obrazovnog i naučnog razvoja svakog naroda.
Etimološko značenje biblioteke kao uređene zbirke knjiga nije dovoljno za definisanje biblioteke i njene uloge u društvu. Biblioteka i njena definicija su se vise puta menjale tokom svoje duge istorije. Menjale su se u skladu sa opštim društvenim i kulturim prilikama. Sadrzina znanja se takođe menjala, od glinenih plocica u Sumeru, preko Egipatskih papirusa i rukopisnih srednjovekovnih knjiga do dnšnjih multimedijskih zapisa. Nekada je bilo problem da se odredi i definiše biblioteka, ali danas je ona toliko raširena ustanova da je čini se nepotrebno njeno određenje. Ne bi mogli reći da je biblioteka uređene zbirka “papirusa” ili “rukopisa”, jer ovo ništa ne govori niti o cilju postojanja biblioteke, niti o načinu njenog korišćenja. Drušvena uloga, korisnici, građa- sve su ovo činioci kojim su određivali potpuno značenje biblioteke.
Opšta pretpostavka postojanja biblioteke je knjiga, ali danas je taj pojam knjige proširen i skoro zamenjen drugim pojmom-neknjizni meterijal. Naime u ovo vreme tehnike i naučne revolucije i biblioteke su modernizovale i uskladile mogućnst svog delovanja. Samim tim i kvalitet biblioteke i usluga koje ona pruža sve su više dolazile do izražaja. Od nastanka prve biblioteke pa do danasnje savremene biblioteke dosta faktora je uticalo na njen razvoj. Svaki factor je zaseban za sebe, pa se samom tim i kvlitet danas gleda iz raznih aspekata.