Lica u pravu osiguranja

Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u društvu, u njegovoj privredi ili kod ljudi, usled dejstva prirodnih sila ili nesrećnih slučajeva. Ono, u stvari, pruža ekonomsku zaštitu osiguranicima od štetnih dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kada nastane osigurani slučaj, odnosno kada se ostvari rizik u svim fazama društvene reprodukcije ili u svakodnevnom životu ljudi. Pojmovi opasnost, rizik, šteta, odšteta, usko su povezani sa pojmom osiguranja, a sam naziv osiguranje stvara predstavu o sigurnosti. Međutim, u osiguranju se, u savremenim uslovima, ne radi samo o sigurnosti, već i o još nekim važnim faktorima, npr. o stabilnosti privrednog procesa, pa i o društvenom procesu uopšte. Osiguranje, u suštini, predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istoj opasnosti, s ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih.
Preko osiguranja izjednačavaju se rizici na prihvatljivom nižem nivou, amortizuju se. Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela:
• ekonomski,
• tehnički,
• pravni.
1. Ekonomski vid se izražava u cilju koji se postiže u osiguranju – to su funkcije osiguranja.
2. Tehnički je onaj deo koji uređuje funkcionisanje osiguranja kao specifičnog mehanizma za izjednačavanje rizika.