Liderstvo

UVOD
U današnjem kompleksnom poslovnom svetu, dobro poslovno vođenje postaje temeljna komponenta uspešnog biznisa. Iako se i teorija i praksa već 60-ak godina bave objašnjenjem poslovnog vođenja, jedina definicija u kojoj su svi eksperti saglasni govori sledeće:

1) Poslovno vođenje je kompleksni fenomen koji uključuje primenu neke vrste uticaja i moći u organizaciji na splet različitih ljudi, procesa i situacija;

2) Dobre vođe se ne rađaju nego stvaraju kroz iskustvo i rad na sebi (edukacija, treninzi, usavršavanja);

3) Biti dobar menadžer nije isto što i biti dobar vođa. Menadžer izvršava ciljeve, vođa stvara ciljeve.
“Menadžer potpaljuje vatru ispod nogu zaposlenika, vođa je potpaljuje u njihovim srcima.”

Čak i kada menadžment osigura preduzeću dobar poslovni početak, nema garancija da će se organizacijski uspeh i nastaviti. Menadžerske tehnike koje su dovele do uspeha u prošlosti ne znači da će dovesti do uspeha i u budućnosti.
Vrlo često se postavlja pitanje da li je iskustvo iz prošlosti dobar učitelj procesa budućnosti. Garancije ne postoje zato što je budućnost nesigurna, teško predvidiva i promenjiva.
Bitan faktor u takvom nestalnom okruženju postaje spremnost kompanija i preduzeća
na stalne promene i prilagođavanja. Jedino na taj način one mogu odgovoriti zahtevima koje promenjivost i nestalnost okruženja od njih zahteva.
Izazov za svaki menadžment postaje ne samo uspešno postizanje strateških i operativnih ciljeva, nego i zadržavanje na tom nivou uspeha.

Dobro obavešteni menadžeri su svesni ogromnog jaza između teorija upravljanja u akademskim udžbenicima i prakse u savremenim složenim uslovima poslovanja. Istinsku vrednost za njih imaju informacije koje predstavljaju kombinaciju iskustva stvarnih životnih situacija i proverenih rezultata obimnih istraživanja.

Većina autora iz oblasti menadžmenta je saglasna da liderstvo (vođenje ili predvođenje) ima za pretpostavku odnose između ljudi, korišćenje uticaja jednih na druge, a sve u svrhu postizanja nekih ciljeva. Iz toga proizilazi i definicija liderstva kao sposobnosti uticaja pojedinaca na druge ljude, kako bi se realizovali njihovi ciljevi.
Za razliku od administrativnog rukovođenja čije su glavne odlike naredbe, uputstva i dokumenta, liderstvo karakteriše neposredna okrenutost ljudima.