lizing

Parabankarski poslovi i institucije

Parabankarski i nekreditni poslovi, primarno predstavljaju savremene finansijske poslove koji mogu da se obavljaju samostalno kroz posebne organizacione forme, ali je sve češća praksa da se obavljaju i u sklopu banaka kao dopunski poslovi tradicionalnim bankarskim poslovima čija je svrha ostvarenje što većeg profita na nivou banke kao celine. U slučajevima kada se navedeni savremeni finansijski poslovi obavljaju kroz posebno oformljene sektore u okviru univerzalnih banaka ili kroz “ćerke” firme u sastavu bankarskog holdinga sistema ili finansijskog konglomerata, ove poslove možemo nazvati parabankarskim i nekreditnim poslovima banaka. Dopunska uloga ovih poslova je u savremenim tržišnim privredama prevazišla svoj atribut dopunske funkcije i postala dominantna poslovna aktivnost čije su aktive skupa i po dva puta veće od aktiva poslovnih banaka u najrazvijenijim zemljama.

Definicija i struktura finansijskog sistema

Finansijski sistem je sastavni deo privrednog sistema, a sastoji se iz više elemenata koji omogućavaju nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno-ekonomskoj zajednici. Osnovni elementi finansijskog sistema su finansijska tržišta, finansijske institucije i finansijski instrumenti.
Finansijski sistem u tržišnoj privredi funkcioniše preko finansijskih tržišta, mesta sučeljavanja ponude i tražnje finansijskih viškova. On obavlja tri bitne uloge:obezbeđuje platni promet, metode i institucije za prikupljanje štednje tj. akumulacije i omogućava alokaciju finansijskih resursa putem delovanja tržišnog mehanizma. U nerazvijenim finansijskim sistemima akumulacija se najčešće reinvestira u delatnosti iz kojih potiče, dok se u razvijenom tržišnom finansijskom sistemu akumulacija objedinjava i alocira na optimalan način u delatnosti koje obezbeđuju njenu efikasnu upotrebu. Na finansijskom tržištu se identifikuju i mobilišu finansijski viškovi sektora stanovništva, privrede i javnih institucija i posredstvom finansijskih institucija prelivaju stanovništvu, privredi i javnim institucijama kojima ta sredstva nedostaju. Konkurencija na finansijskim tržištima obezbeđuje alokativnu efikasnost i najprofitabilnija ulaganja, a tehnička efikasnost finansijskih tržišta obezbeđuje investitorima zaštitu uloženih sredstava. Na finansijskom tržištu trguju finansijski posrednici određenim finansijskim proizvodima pomoću finansijskih instrumenata odnosno hartija od vrednosti (dužničkih, vlasničkih i finansijskih derivata). Prema predmetu poslovanja, postoje tržišta novca, devizna tržišta i tržišta kapitala, a prema vremenu obavljanja transakcija postoje promptna i terminska tržišta.
U razvijenim tržišnim finansijskim strukturama funkcionišu četiri tipa finansijskih posrednika tj. institucija. To su:

1. Kreditne institucije
2. Institucionalni investitori
3. Investicione banke ili berzanske firme
4. Nekreditne institucije

Kreditne institucije

Kreditne institucije su finansijske institucije sa zajedničkom karakteristikom da na osnovu formiranog potencijala vrše plasmane, prvenstveno u vidu kredita privredi i stanovništvu. Oblici kreditnih institucija su banke, štedionice i finansijske kompanije. Najvažniji oblik kreditnih institucija su banke koje predstavljaju finansijske institucije koje se bave posredničkim finansijskim aktivnostima na području prikupljanja depozita i davanja kredita. Banka kao depozitno-kreditna institucija formira izvore sredstava u obliku depozita sektora stanovništva i privrede a plasira ih u vidu kredita privrednim subjektima i građanima.

Institucionalni investitori

Institucionalni investitori su finansijske institucije sa zajedničkom karakteristikom da sredstva prikupljaju u nedepozitnim oblicima, a plasiraju ih u vidu investicija u hartije od vrednosti. Dve osnovne distinkcije između kreditnih investicija i institucionalnih investitora leže i na stran aktive i na strani pasive. Na strani pasive kreditne institucije su uglavnom depozitne organizacije, a institucionalni investitori su nedepozitne organizacije. Na strani aktive kreditne institucije su kreditne organizacije, a institucionalni investitori su investicione organizacije.
Institucionalni investitori su:

• Osiguravajuće kompanije
• Penzioni fondovi
• Investicioni fondovi

Investicione banke

Investicione banke u širem smislu ili berzanske firme su finansijske institucije koje obavljaju poslove na primarnom i sekundarnom tržištu kapitala. Svoj finansijski potencijal formiraju putem akcionarskog kapitala koji služi za finansiranje kratkoročnih transakcija na tržištu kapitala. Funkcija investicionih banaka u užem smislu se obavlja na primarnom tržištu kapitala i sastoji se u pružanju usluga pri emisiji akcija i obveznica kompanija. One pružaju savetodavne i stručne usluge u procesu emitovanja novih serija akcija i obveznica kompanije. Na sekundarnom tržištu kapitala, investicione banke se pojavljuju u svojstvu brokera, dilera i diler-brokera.

Savremene nekreditne institucije

Savremene nekreditne institucije su finansijski posrednici koji svojim delovanjem ubrzavaju obrt kapitala i podržavaju prodor na nova tržišta. Svoj finansijski potencijal formiraju putem akcionarskog kapitala i kreditnim zaduživanjem na novčanom tržištu a usluge plasiraju na novčanom tržištu i sekundarnom tržištu kapitala. U grupu savremenih nekreditnih institucija spadaju:

• Forfeting organizacije
• Faktoring organizacije
• Lizing organizacije

Ove institucije mogu funkcionisati kao samostalne kompanije ili, što je sve češći slučaj, kao specijalizovane kompanije poslovnih banaka ili posebni sektori u okviru poslovnih banaka.

Definisanje parabankarskih i nekreditnih poslova

Parabankarski i nekreditni poslovi banaka (poslovi osiguranja, poslovi penzionih fondova, poslovi investicionih fondova, berzanski poslovi, dilerski i brokerski poslovi, kastodi poslovi, poslovi lizinga, poslovi franšizinga, poslovi forfetinga, poslovi faktoringa), primarno predstavljaju savremene nebankarske poslove (poslovi osiguranja, penzionih fondova, ivesticionih fondova, zatim berzanski, dilersko brokerski i kastodi poslovi) i nekreditne (pslovi lizinga, franšizinga, forfetinga i faktoringa) finansijske poslove koji se obavljaju samostalno kroz posebne organizacione forme, ali je sve češća praksa da se obavljaju i u sklopu banaka kao dopunskih poslovi tradicionalnim bankarskim poslovima čija je svrha ostvarenje što većeg profita na nivoa banke kao celine. U slučajevima kada se navedeni savremeni nebankarski i nekreditni finansijski poslovi obavljaju kroz posebno oformljene sektore u okviru univerzalnih banaka ili kroz ’’ćerke’’ firme u sastavu bankarskog holding sistema ili finansijskog konglomerata, ovi poslovi se mogu nazvati parabankarskim i nekreditnim poslovima banaka (PNP). U tom slučaju za savremene nebankarske finansijske poslove se upotrebljava sinonim parabankarski poslovi banaka a za savremene nekreditne finansijske poslove se upotrebljava sinonim nekreditni poslovi banaka.
Jezičko značenja reči parabankarski potiče od grčkog predloga ’’par’a’’ koji u složenicama može označavati neku promenu. Preobražaj, prekoračenje ili premašaj, a pojmovno reč ’’parabankarski’’ označava dopunske bankarske poslove. Definisanje parabankarskih (dopunskih) poslova se može posmatrati sa dva aspekta :

• Definisanje u užem smislu
• Definisanje u širem smislu

Parabankarski poslovi u užem smislu su poslovi osiguranja, penzionih fondova ,investicionih fondova, berzanski, dilersko brokerski i kastodi poslovi, tj. savremeni nebankarski finansijski poslovi ukoliko se obavljaju kao dopunski bankarski poslovi u sklopu neke od mogućih organizacionih bankarskih struktura.

Parabankarski poslovi u širem smislu obuhvataju, pored parabankarskih poslova u užem smislu i savremene nekreditne finansijske poslove kao što su poslovi lizinga, franšizinga, faktoringa i forfetinga, ukoliko se ovi poslovi obavljaju kao dopunski bankarski poslovi u sklopu bankarskih organizacionih struktura.
Originalno dopunska uloga ovih poslova klasičnom bankarskom poslovanju je u savremenim tržišnim privredama prevazišla svoj atribut dopunske funkcije i postala dominantna poslovna aktivnost čije su aktive skupa i po dva puta veće od aktiva poslovnih banaka u najrazvijenijim zemljama. Pored obima, ovi poslovi nose višu profitnu stopu od klasičnih bankarskih poslova i spadaju u red najprofitabilnijih finansijskih poslova današnjice.