Ljudski resursi

UVOD

Povećanje produktivnosti rada i zadovoljstva poslom radnika je u interesu svake organizacije. Pitanje koje se postavlja pred svaku organizaciju, je kako motivisati ljude da rade što više, odnosno da daju svoj maksimum?

Ovo često nije ni malo lako jer svaki zaposleni, od onog na najnižem nivou do “top menadžera”, ima različite potrebe koje zahtevaju različite motivatore. Ono što motiviše jednog zaposlenog ne znači da će motivaciono delovati na nekog drugog zaposlenog čak i ako rade na istom radnom mestu i imaju isti delokrug posla. Upravo u tome i jeste problem motivacije menadžmenta i zaposlenih.

I pored svih pogodnosti i prednosti koje organizacija ima u odnosu na svoju konkurenciju, a koja danas nije ni malo mala, a ogleda se u znanju, tehnologiji, kadrovima, klijentima koje opslužuje, bez adekvatne motivacione politike i razvijenog odeljenja ljudskih resursa organizacija ne može da opstane na “uzavreloj” finansijskoj sceni. Adekvatna motivaciona politika je dakle ključ do uspeha i zadovoljstva poslom radnika. Od menadžera na najvišim nivoima menadžment tima organizacije se očekuje da spoznaju sposobnosti svojih saradnika, njihove motive, potrebe i želje kako bi mogli da primene odgovarajuću motivacionu strategiju.

Normalno je da je krajnji cilj poslovanja organizacije i njene upravljačke strukture ostvarenje profita ali to se ne može ostvariti na dugi rok ako su zaposleni nezadovoljni poslom i njihove potrebe nisu zadovoljene.

1.Motivacija menadžmenta i zaposlenih

 

1.1 Pojam i funkcije menadžmenta

 

Definisanjem pojma menadžmenta bavilo se mnoštvo autora. Svaki od njih iznosio je svoje shvatanje ove ni malo uske oblasti. Svi ti pokušaji u manjoj ili većoj meri završavali su se uspešno. Danas ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija menadžmenta. Sam termin “menadžment” (management ) američkog je porekla i prihvaćen je u izvornom obliku od strane drugih jezika. U svim jezicima on se odnosi na isto a to je upravljanje organizacijama u tržišnim uslovima privređivanjima.

Što se tiče definicije menadžmenta navela bih definiciju P.Drakera, autora koji je dao značajan doprinos ovoj oblasti a po mnogima i preteče današnjeg savremenog menadžmenta. Po njemu :

 

“ Menadžment je nezavisan od vlasništva, položaja i moći. Menadžment je profesionalan, to je funkcija, disciplina i zadatak koji treba uraditi, a  menadžeri su profesionalci koji menadžment sprovode u praksu.” ¹

Definicija sama po sebi sve govori i objašnjava pristup ovog autora, a to je da je menadžment profesionalan i nezavisan od vlasništva položaja i moći što i  jeste glavna odlika menadžmenta. Većina autora koja je kasnije izučavala ovu oblast polazila je od ovog pristupa i većina definicija temelji se na ovim polazištima.

 

Ostvarivanje aktivnosti menadžmenta nije sam po sebi proces. To je složena delatnost koju kako je gore navedeno obavljaju za to odgovorna i profesionalno osposobljenja lica tj. menadžeri. Vršenje funkcija menadžmenta, kao složenog procesa, obavlja se kroz određene etape koje su isto tako složene i sastavljene od određenih procesa. Znači menadžment kao proces sastoji se od određenih funkcija kao etapa tog procesa. Sve te funkcije međusobno su povezane, jedna drugoj prethode i jedna drugu uslovljavaju. Funkcije menadžmenta ² su sledeće:

 

–     planiranje

–      organizovanje

–      kadrovanje

–      vođenje

–      kontrolisanje