Ljudski resursi

LJUDSKI KAPITAL
Da bi opstala, svaka organizacija mora da bude efektivna a ona se ogleda u sposobnosti organizacije da obezbedi proizvode i usluge koji će zadovoljiti potrebe potrošača. Da bi jedna organizacija bila konkuretna, ona mora da pronađe način kojim će upravljati ljudskim resursima, jer zaposleni nisu samo najznačajniji već i najskuplji, a često i najproblematičniji resurs.

Upravljanje ljudskim resursima je strateški interes organizacije I njim se bave viši nivoi menadžmenta.

“Ljudski kapital”predstavlja ukupnu vrednost ljudskih resursa organizacije koji obuhvataju njihovo
iskustvo, veštine, procene, sposobnost, znanje, kontakte. Rezultat dobrog upravljanja ne ogleda se samo u raspoloživosti ljudskog kapitala jedne organizacije već i kroz veću produktivnost po postojećem radniku.
.
KAKO I ZAŠTO SU LJUDI POSTALI ”LJUDSKI RESURSI”
Pojam ”ljudski resursi” pojavio se krajem ’70 i početkom ’80 godina prošlog veka i SAD i Engleskoj, a kod nas ´90 god. Kritičari smatraju da je naziv ”ljudski resursi” ponižavajući za zaposlene jer smatraju da se čovek ne sme posmatrati kao objekat i kao dodatak mašini.
Pošto su ljudi najveće bogatstvo organizacije, nedopustivo je da se dovode u istu ravan sa novcem, mašinom i informacijom, pogotovo ako se teži izgrađivanju humanijih odnosa između vlasnika kapitala i vlasnika radne snage. Više se ne mogu favorizovati pojmovi koji asociraju na stare modele upravljanja, rukovođenja, naređivanja, kontrole i kažnjavanja.
S druge strane, pristalice poistovećivanja ljudi sa resursima, smatraju da se konačno sprečava nastavak prakse prema kojoj su materijalni, finansijski i drugi resursi organizacije, u prošlosti tretirani povoljnije nego zaposleni.
Pod ljudskim resursima više se ne smatraju samo zaposleni, već i njihovi kvaliteti i rezultati, mogućnosti, sposobnosti, vrednosti i veštine. Zadatak menadžmenta nije samo nalaženje potrebnog broja ljudi sa odgovarajućim kvalifikacijama nego i njihovo aktiviranje, razvijanje, i unapređenje potencijala i usmeravanja u pravcu ostvarivanja organizacionih ciljeva, a samim tim i njihovih ličnih interesa i ciljeva.
SPECIFIČNOST LJUDSKIH RESURSA
Bez čoveka i njegovog rada ne bi postojalo ništa i ne bi se ništa razvijalo. Iako su svi resursi u organizaciji važni, ljudski resursi su ipak najvažniji. Ljudsko ponašanje je složeno i često nepredvidivo, jer je svaki čovek zasebna ličnost. Čovek je svesno, misaono, emotivno i racionalno biće koje ima svoj identitet i integritet, ima svoje vrednosti i kvalitete, ciljeve, potrebe i interese. Njegova specifičnost se ogleda u :
• umnom i fizičkom potencijalu, u mogućnost timskog rada i uklapanja timski rad, u motivisanost, osmišljavanju ideja, pojedinačnim znanjima, sposobnostima i kvalitetima, zatim u samoobnovi i razvoju povezanog sa poslovnim funkcijama
Upravljanje ljudima je složenije i komplikovanije nego upravljanje tehničkim, finansijskim i drugim resursima organizacije.
Da bi se ostvarili povoljni rezultati, neophodan je individualan pristup, jer čovek u organizaciji ne unosi samo svoje znanje i veštine, već i svoje ambicije, planove i ciljeve.

NASTANAK POJMA MENADŽMENT I LJUDSKIH RESURSA
Pojam ”menadžment ljudskih resursa” se javio u ’80 godinama prošlog veka. Do tada se govorilo o kadrovskoj funkciji.

Pod snažnim uticajem američke literature i engleskog jezika u prvi plan se stvaljaju ljudi kao najznačajniji resursi u organizaciji. Sve je počelo od toga da se odgovori na Japanski izazov, jer je u Japanu nastalo pozivitno iskustvo o upravljanju ljudskim resursima gde se organizacija doživljavala kao kuća, a zaposleni i rukovodstvo kao lična porodica.

Odnos menadžmenta i zaposlenih postaje humaniji, racionalniji i mudriji i dolazi do povećanja produktivnosti rada i ostarivanja ciljeva socijalne pravde.

Upravljanje ljudskim resursima je podsistem upravljanja preduzećem koji je veoma odgovoran, složen, dinamičan proces kojim se obezbeđuje da pravi ljudi dođu na pravo mesta i da se na taj način obezbedi ostvarivanje željenih rezultata i ciljeva.

Nije lako upravljati ljudima i njihovim ponašanjem i potencijalima jer je nekad nepredvidivo. Svaki čovek je ličnost za sebe.

Zaposleni, koji su uvaženi, cenjeni i adekvatno nagrađeni, biće zadovoljni svojim statusom i položajem i biće motivisani da postižu bolje rezultate, a samim tim organizaciji će obezbeđivati veću produktivnost.