Marketing i odnosi sa javnoscu

UVOD

Odnosi s javnošću, kao što već i samo ime kazuje, bave se načinom na koji se ponašanje i stavovi pojedinaca, organizacija i vlada međusobno prepliću. Pokušaji da se utiče na javno mnjenje i da se ono oblikuje, stari su koliko i samo društvo, ali je nailazak demokratije sve promenio. Kada su građani stekli pravo glasa, a time i pravo da biraju vlade, javnom mnjenju se počela pridavati skoro dramatična važnost. Suština odnosa s javnošću je ista, bez obzira na to da li se koriste u političkoj areni, na poslovnom ili komercijalnom polju, u društvenim odnosima, u dobrotvorne svrhe ili pri prikupljanju pomoći, ili u bilo kojim drugim situacijama u kojima postoji posebna potreba za njima. Metode koje se upotrebljavaju u svim tim različitim prilikama bitno se razlikuju. Osnovna filozofija odnosa s javnošću je veoma jednostavna. Mnogi smatraju da je postavljene ciljeve lakše uspešno ostvariti uz podršku i razumevanje javnosti, nego kada je javnost suprotstavljena ili ravnodušna. Odnosi s javnošću mogu se opisati sa nekoliko ključnih reči, a te reči su ugled, percepcija, kredibilitet, poverenje, sloga i obostrano razumevanje zasnovano na istinitom i sveobuhvatnom obaveštavanju. Ovo ne predstavlja definiciju, ali ukazuje na krajnje ciljeve. Odnosi s javnošću nisu vezani samo za poslovnu politiku i komercijalu: oni su podjednako važni za upravljanje državom i politiku.

1
1. POJAM ODNOSA SA JAVNOŠĆU
Pojam odnosi s javnošću označava komunikacijsku aktivnost koja se na engleskom govornom području naziva public relations ili skraćeno PR. Smatra se da je ovaj termin najranije korićten u SAD-u, odakle se njegova upotreba proširila i na ostale zemlje. Naziv i položaj odnosa s javnošću jako se razlikuje od organizacije do organizacije. Grčki filozof, racionalist Sokrat insistira na “brižljivo definisanje reči pre nego li se počnu upotrebljavati u raspravi”. Sokrat je verovao kako će takve definicije ukloniti moguće nesporazume urazumevanju problematike. Pridržavanje Sokratovog zahteva pokazalo se velikim izazovom s kojim sesusreću brojni pisci u svojim radovima. Stoga bi i pojam odnosi s javnošću bilo korisno sagledati pomoću metode ključnih riječi. Ako reč odnosi prevedemo kao položaj dve ili više stvari jedne prema drugoj; uzajamnost, povezanost osoba, stvari ili pojmova, onda je jasno da je reč o komunikaciji. Druga reč u pojmu je javnost. A ona predstavlja ukupan broj obaveštenih I upućenih koji predstavljaju javnomnenje. Sagledavajući ove ključne reči, a proizlazi iz definicije, jasno je da su odnosi s javnošću komunikacija između organizacije i njene javnosti.
2. RAZVOJ ODNOSA S JAVNOŠĆU
Istražujući nastanak odnosa s javnošću neki se autori vraćaju duboko u prošlost. Nemac Albert Oeckl spominje da su odnose s javnošću upotrebljavali Mojsije, Lao Tse, Buda i Muhamed. M. Kunczik citira Klausa Mertena koji smatra da su odnosi s javnošću počeli već u raju u trenutku kad je Eva pomoću tehnike uveravanja uspela pridobiti Adama da jedu jabuke.
M. Kunczik, s obzirom na razvoj, razlikuje političke i ekonomske odnose s javnošću. Politički odnosi sa javnošću mogu se vratiti u prošlost na same početke istorije, dok su ekonomski odnosi s javnošću posledica podele rada koja je tokom istorije bila sve izraženija.
Amanda Barry u knjizi PR Power piše da je Aleksandar Veliki shvatio kako nije bilo dovoljno samo pobediti u bitkama. Ljudi trebaju znati o njima. Tako bi on slao glasnike neka šire vesti onjegovim pobedama. U 17. veku, tačnije 1622. godine, u vreme pape Grgura XV., crkva je osnovala svoj Congregatio de propaganda fide– akt propagiranja i širenja vere te učvršćenja položaja crkve istvaranja povoljnog javnog mišljenja. Reč propaganda preuzeta je kasnije kao pojam za širenje drugih ideja. Može se reći da su se moderni odnosi s javnošću razvili upravo iz te ideje.

2