Filozofija na odnosite so javnosta

Potreba od nosenje vo čekor so vremeto i kulturata

”Javnosta ima pravo da znae” – bezuslovno da prima, sozdava i prenesuva informacii, nelimitirano vo vremeto i prostorot. Ako nekoi nevremenski dimenzii ne izblednuvaat vo svojata vrednost, kontradiktorno svedočime, deka luѓeto kon sebe i kon drugite go gubat toa čuvstvo na svesnost. Etikata e zbir na pravila za odnesuvanje, vo prva raka, iskonska vrodena intencija koja sekoj čovek treba da ja sledi za poprifatliva adaptacija vo opštestvoto. Vo istoto opštestvo, istiot čovek, raste, živee, sozreva, uči, raboti, zavisi od kolektivot i obratno. Koga poedincot snosi opštestvena odgovornost i istata ja dobil vrz osnova na vrednsna procenka od strana na javnosta, možnosta za izbor na odnesuvanje, delumno se namaluva. Vo ova dinamično vreme na razvoj i fleksibilnost, koga se teče i se se menuva, edinstveno potrebata i nužnosta od etičko dejstvuvanje ne go gubi prvičniot oblik i značenje.“Mislam znači potojam” – dobiva paralela so –“Komuniciram znači potojam” i celiot proces na postoenje stanuva zavisen od vremeto i kulturata na opkružuvanjeto. Luѓeto orientirani kon javnosta i za javnosta prifaќaat i slobodno gi smetaat za pravilni postulatite na –dobroto – i nego go primenuvaat vo sferata na mislenjeto i dejstvuvanjeto. Toa treba da e primarnoto sfaќanje za čovekot novinar, za čovekot koj e vo postojana povrzanost so javnosta. Vo site epohi na čoveštvoto, čekor po čekor evaluiraat tehnološkite pomagala, koi vo vistinska smisla na zborot mu pomagale na novinarot da go ostvari dvonasočniot tek na komunikacija. No, etikata vo samiot čovek, progresot prventveno go sledi vo samiot nego, a toa, javnosta go gleda i zabeležuva pri samata prezentacija na sodržinata preku tie pomagala od strana na novinarot. Ne svojstveno e nekoj dejec koj celosno se posvetil na izvestuvanjeto da ne bide predvoden od objektivnosta, profesionalnosta i golemite ambicii za zadovoluvanje na žedta i gladta na publikata, koja postojno bara poveќe i poveќe znaenje i informiranje.

Vaka postaveniot profesionalec gi ispolnuva funkciite i potrebite na negovata dejnost. No, vremeto na samoregulacija, sfatena kako kontrola od strana na narodot, paradoksalno izumira. Demokratskoto opštesto koe tenzično i necelesno se razvi, pobara, angažirano, humano, vredno izvestuvanje. Demokratijata pobara navistina angažman, koj ќe soodvetuva na čekorot, na trčanjeto na vremoto, angažman koj ozačuva potreba za da se nadminat site prepreki i problemi proizlezeni od mediumskata sfera, koi direktno ja napaѓaat publikata. Publikata poveќe ne e atomizirana masa, so nea nemože da se vladee do kraj, no može barem da se vlijae. Toa apsolutno dobro go imaat razbano edna grupa luѓe, koi gi“koordiniraat” odnosite so javnosta. Možebi zborovite na Habermas i vo 21 vek dobivaat na najsuptilno značenje“refundacija na javnata sfera”! Etčkite stavovi kako gradben element na demokratijata ne samo što gi nema kako takvi, tuku i samite stavovi isčeznaa. Stanuva zbor za politički stav, ekonomski stav, i toa stav na odredena elitna grupa. Za kulturen stav i opštestven stav nema prostor da se diskutira. PR kako metoda počna da se vovlekuva vo sržta na javnoto mislenje, da go pottiknuva, obnovuva, duri i formulira. Mediumskata pokrienost na nebrojlivite sodržini e dostapna za neograničenata javnost, vo vreme koga mediumite zazemaat golem zamav, zamav zemaa i alternativite možnosti za nivno celosno koristenje. Korista ja realizira celta na moќnicite a pottajno go gazi“glasot na narodot”.

Manipulacijata stana poim na sekojdnevna upotrba, ako nekogaš postoeše kako zbor na pišana hartija koj označuvaše neetičko, nečovečno odnesuvanje, denes se transformira vo neminovna praktika. Ušte pološo, čovekot se potrudi da go sokrie toa vlijanie i posledično dejstvuvanje. A za idninata, toa ne e rešenie. Kako rešenie nikogaš i nemože da bide. Ako bide, ќe dojde do borba duri i do vojna vo mediumskata sfera, kade i nasilnikot nema da pobedi. Site ќe počuvstvuvaat pad, pad na znaenjeto, pad na moralot, vo krajna konsekvenca pad na budžetot na onie koi go zamislile mediumot kako pole na dominacija i vladeenje, zošto mediumot poveќe nema da bide aktuelen, aktualno ќe bide samouništuvanjeto!

– Zošto na pubikata se gleda kako“konument koj lesno se dobiva”? – Zošto nekogašnata zamisla za funkcijata na mediumot izgubi na značenje? – Koj, koga i kako može da se sprotivstavi na“mediumskata realnost”?
Mediumite stanaa čudni ” aparati“ na kanaliziranje na čovekovata psihologija. Kolku dobro ja iskoristija čovekovata slabost ovie“pomagala”, točno naučija i primenija odredeni metodi za da go preorientiraat čovekoviot um kon edna realnost koja e spakuvana vo kriloto na sovršenstvoto, vo rozeviot svet na pali gasi na odredena klasa luѓe. Onaku kade najmnogu može da se vlijae, mediumskata kontrola gi stavi pod svoe vlijanie, očite i sluhot na čovekot –konsument pod svoja kontrola, a toj čovek nekogaš rasuduvaše, emocionalno i razumski selektiraše.. Edinstveno nešto, sekogaš i sega, edinstveno najvažno beše čuvstvoto na vkusot, baranjeto za edukaciska nadogradba od mediumite i odredena doza na zabavna sodržina za da čovekot se počuvstvuva sovremen. No denes, namesto vo 21 vek da se čuvstvuva potrebata od nosenje so vremeto i neštata da napreduvaat kako tehnikata, mediumskata pokrienost pokriva samo senzacionalizam, sogoluvanje na privatnosta, eksploatacija na tagata i bolkata, znaejќi deka toa ќe go zakotvi čovekot pred ekranot 24 časa, ne dozvoluvajќi mu da razmisli, prosudi, zakotvuvajќi go vo pomislata deka za nego ima koj da misli i deka veќe se e izmisleno. Navistina, čovekot poveќe nemora da delka stapčinja za da napravi orudie, toa e izmisleno i denes može da se menuva samo formata. No, navistina mi izgleda žalna pomislita dka čovekot koristi mnou malku od kapacitetot na mozokot, a toj ima mnogu pogolem potencijal od onoj što možeme da go iskoristime vo celiot naš život. Kako da e namenet da funkcionira za drug svet i vreme, kako intelektualnosta da ne se nadograduva, živeeme kako da sme instiktni životni koi percipiraat i reagiraat paralelno od ona što im e servirano. Kolku i da pravime filmovi so životni koi zboruvaat toa e nevozmožno, pa zošto da izgleda i nevozmožna pomislita za čovek koj zboruva, kažuva nešto, zboruva so javnosta, so svetot, dejstvuva, dostignuvaa i se nagraduva za toa? I koga gledame deka ne e taka i koga istoto go poglednaa i onie vo čija polza e manipulacijata so publikata, nemožeme da ne kažeme deka na nea tie ne glaedaat kako” konument koj lesno se dobiva”. Ponudi vesti – dobivaš stroga doverba, ponudi zabava – dobivaš budžet, ponudi turski serii –dobivaš masovna gledanost.