Marketing

UVOD
Uslov opstanka i neprekidnog razvoja čovekovog znanja i iskustva, predstavljaju intenzivne promene. One utiču na rast nauke i tehnologije, zarad potrebe za stabilnim usavršavanjem menadžmenta.

Za 20.vek vezuju se najznačajnije promene sa kojima započinje proces odvajanja upravljanja od vlasništva. To se odnosi pre svega na velike sisteme koji zahtevaju uvodjenje koncepta profesionalno-menadžerskog upravljanja.

Menadžersko upravljanje znači uvodjenje profesionalno-orijentisanog, ali stručno veoma osposobljenog izvršioca, koji koristeći savladana znanja u kombinaciji sa prethodnim iskustvom, verovatnoćom i sigurnošću, obezbedjuje realizaciju postavljenih zadataka sa očekivanim ili većim efektom

Razvoj menadžmenta kao nauke čitaoc se upoznaje sa najpoznatijim teoretičarima menadžmenta, školom funkcionalnog tumačenja menadžmenta, menadžmentom na bazi uloga, kvantitativnom školom menadžmenta, Bihejviorizmom, kao i sa savremenom naukom o menadžmentu

Menadžment kao fenomen poslednjih pola veka dosta se izučava. Menadžeri su postali izuzetno traženo i dobro plaćeno zanimanje. Teorija i praksa menadžmenta potvrđuju da će i ovaj vek biti obeležen i značajnim uticajem menadžmenta na živote ljudi i civilizacije u celini.
1. Razvoj menadžmenta kao nauke
Jedno od pitanja koje se nameće i danas je: da li je menadžment umetnost, veština ili nauka? Menadžment je i umetnost i veština i nauka! UMETNOST – zato što zahteva kreativnost, prosuđivanje, predviđanje, iskustvo,intuiciju,imaginaciju, inovacije, individualizam. Svaki menadžer ima sopstveni stil upravljanja i to ga čini originalnim. Umetnošću se smatra i zato što se teško uči. Menadžment je nauka iz razloga što su postulati menadžmenta eksperimentalno dokazani, postoji obiman fond znanja i na raspolaganju su matematički i drugi modeli, koji omogućavaju menadžerima lakše sagledavanje i rešavanje problema.
Menadžment se pojavio se kao akademska oblast tek 1886.godine pojavom prvog naučnog rada o menadžmentu, čiji je autor bio Frederick W. Taylor sa saradnicima. Vremenom menadžment je postao istaknuti svetski pokret, na čiji razvoj su veoma uticala tri faktora:
1. Starost menađžmenta, koja se izjednačava sa starošću društva,
2. Ideja da se menadžment može i mora izučavati kao poseban društveni proces, i
3. Pokretanje pojedinaca da se bave menadžmentom svako na svoj način i sa svojim pogledima.

Menadžment se kao fenomen razvijao kroz vekove, a i danas se intenzivno razvija. Uspešni menadžeri su gradili Kineski zid, Egipatske piramide, naše srednje-vekovne manastrire i tvrđave, razvili masovnu proizvodnju, osvojili proizvodnju sijaset novih proizvoda i tehnologija. ali i na našim manastirima starim više stotina godina.

Najpoznatiji teoretičari menadžmenta

Veliki doprinos razvoju naučnog mcnadžmcnta dali su Frederick Winslow Taylor i Frenk i Lilian Gilbret, a posebno Henry Ford.
• F. W. Taylor je mašinski inženjer, koji je svoje najranije radove vezao za efikasnost rada radnika. Po njegovim rezultatima istrađivanja zaposleni su koristili samo trećinu svog mogućeg učinka pa je poželeo da se taj procenat uveća. To je i ostvario primenom svojih – naučnih metoda i ostvario je značajno povećanje efikasnosti rada zaposlenih radnika.
• Frank i Lillian Gilberth, su sledbenici F. W. Taylora. Njihova teorija zasniva se na proučavanju odnosa zamora i kretanja, zamora i vremena – najekonomičniji pokreti (dopuna Taylor-ove teorije). Mnogi ih smatraju začetnicima naučnog proučavanja rada. Henry Ford – APOSTOL MASOVNE PRODUKCIJE
Henry Ford i model T njegovog automobila dugo su bili simboli modernog industrijskog doba. Njegov menadžerski pristup, kao i njegov izbor menadžerske teorije, primer konstruktivnog, ali nesavršenog prilaza menadžmentu.

Henry Ford je bio fasciniran mašinama: mogao je da popravi i poboljša svaku mašinu. Osnovao je Ford Motor Company 1903., a do 1908. bio je izrađen i model T.
U ranim godinama XX veka prvi automobili su predstavljali simbole statusa i bogastva. Bili su vlasništvo isključivo bogatih. Ford je želeo da to izmeni pa je sa svojim saradnicima razvio i osvojio proizvodnju čuvenog modela T, namenjenog i dostupnog svakom smrtniku. Da bi to ostvario morao je osvojiti proizvodnju visoke produktivnosti i niske cene koštanja. Koncentrisao je svoje napore da u fabrici ostvari maksimalnu efikasnost. Uvodeo je mehanizaciju gde god je to moguće, razbijajući proces rada na najsitnije elemente. Svaki radnik se specilalizovao za određeni posao i obavljajao je operaciju bitnu za proizvodni proces u celini. Taj nezavršeni deo prelazio na sledeću operaciju u ruke drugog radnika. Postignuti rezultati su bili fascinantni: proizvodnja prvog modela T trajala je 12,5 časova, a samo 12 godina kasnije, 1920, automobil je izrađivan svakog minuta da bi na vrhuncu popularnosti, 1925. godine, isti silazio sa proizvodne trake svakih 5 sekundi.
Automatizacija i mehanizacija fabrike imali su i negativne efekte, pre svega vezane za nezadovoljstvo radnika, koje je raslo sa porastom zahteva za povećanom proizvodnjom. Masovno su napuštali posao pa je 1913.godine fluktuacija radne snage iznosila 380%. To je nateralo Forda da zaposli 10 puta više radnika nego što je bilo potrebno samo da bi traka bila stalno u pokretu. Da bi sprečio odliv radnika Ford je udvostručio nadnice i dobio najbole radnike, motivisane da rade još više. Nakon toga hiljade i hiljade radnika dolazilo je u fabriku tražeći posao, pa je, čak i policija morala da održava red.