Bakar

Istorija bakra
Pojava bakra nije vezana samo za Misir I Evropu.Indijanci u Americi poznaju ga i upotrebljavalju ga po predanju ‘’ od vajkada’’, za izradu ukrasa i orudja, strosto tog znanja može se oceniti po tome sto oni bakar nazivaju ‘’prastari’’. Bakar je jedini koristan material Indijanaca, pored zlata i srebra koje su imali u izobilju,prema njemu je zasnovana cela njihova kultura. Istok je upoznao bakar isto tako davno kao i Evropa i bio je visoko cenjen I uobličavan sa velikom veštinom.

U nase krajeve i u Sredozemlje dolazio je sav bakar većinom sa ostrva Kipra, odakle prema rimljanskom aes cyprium potiče njegovo naučno ime kuprum. Vredno je napomene da su Asirci  nazivali bakar kipar, ali je to njihovo ime po svim izgledima starije od imena ostrva sa koga je nama dolazio bakar.
Bakar se mestimično nalazi u rudištima i brdima u većim komadima u čistom metalnom obliku, tako ga je covek verovatno vrlo rano opazio I zainteresovao se za njega.S porastom svog iskustva i upoznavanjem dejstva vatre na neugledno kamenje u kome je nalazio veće i manje komade komade cistog bakra, bilo slučajno ili svesno, uspeo je čovek da iz ruda bakra istopi metalan bakar. Posto je u izvesnim slučjevima moguće relativno lako bez mnogo tehnickih sredstava nije nikako čudo što već stari Egipcani, Persijanci Evropljani stotinama godina izradjivaliod bakra, ne samo ukrase i oružje, nego i predmete svakodnevne upotrebe. Nalaziste predmeta od bakra, bronze na nasoj Zemlji razlikuju se znatno po svojoj starosti i njihov red i smena sa gvoždjem nije isti u svim delovima sveta. U Africi prema onome sto sada znamo, nema bakra i  bronze pre gvozdja, vec je čovek sazrevši za to, dobio gvoždje kroz svoje primitivne ‘’visoke’’ peći od ilovače, odmah posle kamena ne upoznavši predhodno bakar.
Nalazišta bakra
Bakar se nalazi u zemljinoj kori najčesće u obliku sulfidnih I oksidnih jedinjenja i to većinom uz odgovarajuća jedinjenja gvozdja.Smatra se da se glavna količina bakra nalazi u obliku sulfida tzv. halkosferi, spoljnom sloju nase planete koji prema današnjim znanju ima debljinu 1700 km. Ekonomski najvažnija  nalazišta bakar-sulfida postala su na onim mestima na kojima su se usijane tečne mase dolazeći iz različitih uzroka iz većih dubina Zemlje, porbile skoro do površine kroz vec ohladjenu i očvrslu zemljinu koru. Te tzv.vulkanske mase koje su se verovatno probile do površine zemlje pre mnogo hiljada godina, nosile su često u sebi znatne količne i bakra. Tokom nebrojenih vekova koji su od onda protekli odigravale su se u očvsnutoj masi različite promene ili drugim rečima rekristalizacije, I tako su postale nase najglavnije sulfidne rude bakra: hlakopirit, halkozin i kovelin

Najbogtija lezžsta bakarnih ruda nalaze se na Uralu, Altaju  i Kavkazu, bivši SSSR. Montani i Arizoni u SAD, na Kordiljerima u Cileu, u Katangi u Kongo Africi, u Rio Tinto u Spaniji. A u našoj zemlji u Borskom rudniku.
Stari Egipcani oko četiri hiljade godina pre naše ere imali sun a poluostrvu Sinaji razvijene rudnike bakra i eksplotisali su intenzivno bakarnu rudu i topili bakar.Najstariji i najinteresantniji rudnik u dolini Vadi Megare koji je radio od 5000 –te do 1200 –te god. pne. ,kada je napušten zbog iscrpljenosti. Feničani su dobijali bakar iz čuvenih rudnika na ostvu Kipar I od njega izradjivali bronzu koju su lili sa velikom veštinom. Etrurci su dobijali bakar Iz rudnika na ostrvu Elbi. Najveci rudnici u Starom Veku bili su španski, koje su eksplotisali Fenicani. Pod rimskom vlašću su rudarstvo i metalurgija bakra a naročito razvijeni iz tog doba su ostala čitava brda zgure koja se cene na 18 miliona tona. U 15 I 16 veku bili su već čuveni rudnici bakra u Kornvalu u Engleskoj I sve do pocetka 19 – tog veka Kornval je bio najveći proizvodjačna svetu.