Materijalnost i rizik u reviziji

Uvod
Revizija predstavlja intelektualnu aktivnost koju može da obavlja samo ovlašćeno lice odnosno revizor. Prema Zakonu o reviziji računovodstvenih iskaza revizija podrazumeva “ispitivanje i ocenu računovodstvenih izveštaja, kao i podataka i metoda u njihovom sastavljanju, i na toj osnovi davanje stručnog mišljenja tome da li računovodstveni iskazi realno i objektivno odražavaju stanje sredstava kapitala i obaveza i rezultate poslovanja pravnog lica, odnosno da li su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima”.
“Drugim rečima revizija je sredstvo pomću kojeg se jedno lice (najčešće akcionari) uverava od strane drugog lica u kvalitet, stanje i status nekog predmetnog stanja koje je ovo lice ispitivalo. Potreba za revizijorn nastaje zbog toga što je prvo pomenuto lice u nedoumici ili sumnja u kvalitet relevantnog predmetnog stanja, a nije u mogućnosti da lično ukloni tu sumnju ili nedoumicu”. Menadžeri kompanija su osobe zadužene da prave finansijske izveštaja (bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova gotovine), a revizori su lica zadužena da daju nezavisnu i stručnu ocenu o ispravnosti pomenutih izveštaja.
U stručnom radu ću detaljno razraditi pojam materijalnosti i rizika u reviziji. Od pojma materijalnosti, preko koraka za utvrđivanje materijalnosti, videćemo kako se materijlanost utvrđuje preko zadatka i koliko je značajna za poslovanje preduzeća.
Ocenjivanje rizika predstavlja, pored ocene preliminarne materijalnosti, drugu bitnu kategoriju koja odreduje obim i vremenski okvir revizorskog angažovanja pri obavljanju procesa revizije. Revizija kao proces utvđivanja ispravnosti finansijskih izveštaja nikad nije i nikad neće biti apsolutna garancija da su svi iizveštaji urađeni u skladu sa standardima i da su u potpunosti tačni. Međutim, od revizora se ipak traži da upravlja rizikorn tj. da ga svede na prihvatljiv nivo iako se to uradi onda će standardi revizije biti ispoštovani.