Akutne dehidratacije kod dece

Akutne dehidratacije kod dece

Uvod

O dehidrataciji…

Dehidratacijom se označava negativan bilans vode.
Velika količina gubitka vode u organizmu može biti fatalna. Između 50 i 60 odsto ukupne telesne težine, odlazi na vodu, a narušavanje te proporcije jeste zdravstveni problem kome bi se moralo ozbiljno pristupiti. Dehidratacija može biti prorpatna pojava niza oboljenja, ali može biti i samostalan problem.Ako se radi o gubitku čiste vode, hiperosmolarnost ekstraćelijske tečnosti povlači vodu iz ćelija i nastaje sindrom ćelijske dehidratacije. Ako postoji kombinovani gubitak vode i elektrolita-npr. kod povraćanja, proliva, primene diuretika- dehidratacija je ekstraćelijska.

Simptomi dehidratacije
Među posledicama dehidratacije, lekari najpre navode one koje se odnose na kardiovaskularni sistem, jer se tu uočavaju prve promene. Smanjenje vode u cirkulaciji dovodi do smanjenog protoka krvi i daljih tegoba kao što je ubrzan rad srca i neadekvatna preraspodela krvi u organizmu.
Ona počinje kada telo izgubi dva procenta ukupne tečnosti. Najčešći simptomi su:
-žeđ
-gubitak apetita
-suva koža
-crvenilo u licu
-tamna boja urina
-suva usta
-umor ili slabost
-drhtavica
-vrtoglavica
Kako pada srednji arterijski pritisak, najosetljivije reagije CNS, jer se umanjuje dotok krvi, samim tim kiseonika i hranjivih materija. Sa druge strane su problem u bubrežnim fukcijama jer je otežano izbacivanje toksičnih produkata metabolizma, što se, reverzibilno, reflektuje na CNS. Tada može doći do halucinogenih poremećaja svesti.
Uz to, na bubrezima se oštećuje epitel tubiula tako da se toksini vraćaju u ove organe, a kod digestivnog aparata koji je odmah izložen neželjenim posledicama jer ne pripada vitalnim organima, pa se organizam ne trudi da ga zaštiti, dolazi do opšteg poremećaja varenja.
Najčešć uzročnici su: grip, povraćanje, proliv, gubitak krvi, nepravilna ishrana i nenadoknađivanje tečnosti koju ste izgubili kroz znojenje i mokrenje tj. neunošenje dovoljno vode. Mnoge bolesti mogu izazvati akutnu dehidrataciju usled povećane telesne temperature i znojenja koji ih prate. Zato lekari savetuju uzimanje mnogo tečnosti kad ste bolesni, jer je tečnost potrebna da bi toksini bili izbačeni, a organizam normalno funkcionisao. Kad je dehidratacija posledica gubitka vode, ona se leči rehidratacijom, dakle, unosom vode.
Gubljenjem vode, organizam ostaje bez elektrolita koje moramo nadakonaditi, potrebne su soli natrijuma i kalijuma, prodaju se bez recepta u apotekama. Nebriga o tome može dovesti do tzv. Intoksikacije vodom, ozbiljnog zravstvenog problema, koji može, u ekstremnim slučajevima, imati fatalni ishod.

Lakši simptomi dehidratacije:
-zeđ kao glavni simptom(osušena usta,otežan govor,jezik je obložen i suv)
-glavobolje koje nastupaju odmah nakon žeđi
-slabo mokrenje i potpun prestanak mokrenja (urin je koncentrovan )
-zamućen i maglovit vid sa “svetalcima” ispred očiju

U težim slučajevima javljaju se:
-vrtoglavica i gubitak osećaja za ravnotežu
-grčevi u mišićima
-gubitak svesti i delirijum
-ukoliko se do tad nešto ne preduzme nastupa smrt !

Šta izaziva dehidrataciju?
Osim navedenih stanja (povraćanje, proliv, uzimanje diuretika) dehidrataciju mogu izazvati i mnogobrojna stanja poput tuberkuloze, bronhitisa ili druge bolesti, a može biti uzrokovana preteranom fizičkom aktivnosti uz nedovoljno konzumiranje vode.
Do gubitka vode dolazi i kod utopljenika, starih osoba koje zbog starosti ne mogu da dođu do vode, u bolesnika sa insipidnim dijabetesiom. Dijabetesna hiperglikemija, praćena osmotskom poliurijom, možeu nelečenom dijabetesu da dovede do značajne dehidratacije.