Anagletici

UVOD

A n a l g e t i k (množ. Analgetici, lekovi protiv bolova; od starogrčkog “λγος, algos = “bol”), izvorno: Remedium analgeticum – je lek koji služi ublažavanju bolova.

Bol je odbrambeni osećaj organizma koji signalizira da je u organizmu nastupila bolest ili povreda. Iako je koristan u tom slučaju pacijenti najčešće dolaze kod lekara ili farmaceuta želeći upravo lek protiv bola.
Bol upozorava da nešto nije u redu u organizmu ali nam, ipak na neki način čini uslugu i upozorava da treba pronaći uzrok. Većina bolova koje organizam trpi je pre svega, nelagodnost koja smeta čoveku da normalno funkcioniše.
Postoje mnogi sintetski lekovi za otklanjanje bolova i retki su ljudi koji nisu pribegli ovoj vrsti terapije. Zapravo oni su pravi srećnici jer zaista retko da čovek kroz život prođe bez nekog bola.
Bol može da se kontroliše primenom različitih farmakoloških i nefarmakoloških mera.
Nesteroidini antinflamatorni lekovi koriste se za lečenje blagih do umerenih bolova, opioidni analgetici, za umerene i jake bolove (najčešće malignih oboljenja) dok se za hronične neuropatske bolove koriste adjuvantni analgetici.
Sedativi / analgetici se primenjuju i za ublažavanje straha i bola u bolnim dijagnostičkim procedurama.
Postoji veliki broj lekova protiv bola koji se mogu dobiti bez lekarskog recepta. Oni se mogu rangirati na osnovu jačine svog delovanja, vremena delovanja i neželjenih delovanja koja prouzrokuju. Najbezbedniji jeste Paracetamol i njega prvog preporučuju, ali on je ujedno često i nedovoljan da pacijentu ublaži bol. Stoga se često preporučuje upotreba acetilsalicilne kiseline, zatim preparata sa fiksnim kombinacijama dva ili više analgetika i nesteroidnih antireumatika poput Ibuprofena, Diklofenaka i Nimesulida.

1. BOL KOD DECE I ODRASLIH

Deca, kao i odrasli, mogu da iskuse različite vrste akutnih i hroničnih bolova. Međutim, zastupljenost izvesnih vrsta bolova je različita kod odraslih i dece. Tako, na primer, hronični bol u leđima je najčešći kod odraslih, dok akutni bolovi: abdominalni bol, glavobolja i bolovi u nogama najčešći tipovi bola kod dece.

Neretko je terapija bola kod dece neadekvatna zbog:
a). Neznanja i predrasuda da “mala deca ne osećaju bol kao odrasli”;
b). Teškog prepoznavanja bola kod dece;
v). Straha od neželjenih dejstava lekova;
g). Problema dostupnosti lekova namenjenih deci.

2. MERENjE BOLA KOD DECE

Za merenje bola koriste se vizuelne i numeričke skale. Vizuelna analogna skala (VAS) sastoji se od jedne linije dužine 10 cm koja je na početku obeležena sa “0” (bez bola), a na kraju sa “10” (najjači mogući bol). Deca školskog uzrasta treba da osećaj bola izraze kroz numeraciju između ovde dve krajnje tačke.
Kod dece starije od 3 godine (kao i kod mentalno retardiranih osoba i starijih osoba sa kognitivnim poremećajima) primenjuje se Wong-Baker FACES skala, na kojoj treba pokazati na broj ili lice koje pokazuje stepen bola koji pacijent oseća.
FLACC skala (Face, Legs, Activity, Crying and CONSOL ability) se primenjuje kod dece od 2 do 7 godina, a podrazumeva merenje bola prema izrazu lica, položaju nogu, aktivnosti, plaču i tome kako se dete može utešiti.