Anatomija materice i jajnika

Uvod
Anatomija čoveka – nauka koja proučava oblik, građu i sastav čovečijeg tela. Naziv anatomija je grčkog porekla ανατομία (anatomia); ανατέμν (anatemno) ili ανατέμνειν (anatemnein) – što znači rezati, seći, otvarati sečenjem. Seciranje, disekcija (lat. dissecaree – seći) je najstariji metod u proučavanju građe tela. Značaj anatomije je u tome što ona predstavlja osnove za razumevanje funkcije organa i sistema, kao i patoloških procesa koji dovode do oboljenja. Neophodna je za dijagnostiku oboljenja , kako klasičnim, tako i savremenim metodama. Prema načinu i svrsi rada, anatomija se deli na: sistematsku, topografsku, plastičnu, rendgensku, kliničku anatomiju. Sistematska opisuje oblik i građu organa po funkcionalnim sistemima. Sistemi tela su: koštani (systema skeletale), zglobni (systema articulare), mišićni (systema musculare), za varenje (systema digestorium), za disanje (systema respiratorium), mokraćni (systema urinarium), polni (systemata genitalia), endokrini (glandulae endocrinae), kardiovaskularni (systema cardiovasculare), limfni (systema lymphoideum), nervni (systema nervosum), čulni (organa sensuum). Kada je reč o ženskim polnim organima, možemo uočiti podelu na unutrašnje i spoljašnje. U unutrašnje spadaju: vagina, materica, jajnici i jajovodi a u spoljašnje: klitoris, velike usne i male usne, trem vagine, tremna glavica, Bartolinijeve žlezde i male tremne žlezde, a jednim imenom se nazivaju vulva. U ovom radu biće predstavljeni unutrašnji ženski polni organi, odnosno, materica i jajnici. Drugim rečima, biće opisana njihova građa i sa anatomske tačke gledišta, struktura i položaj koji zauzimaju kao unutrašnji organi.
1. Materica (Uterus)
Materica je unutrašnji polni organ žene, veliĉine kokošijeg jajeta, a oblika spljoštene kruške,
ĉiji je vrh okrenut nadole. Ona se nalazi u karlici i postavljena je između mokraćne bešike i rektuma. Normalno je materica svojim dnom nagnuta prema mokraćnoj bešici, a grlićem
okrenuta prema rektumu. Kod žene u uspravnom položaju uzdužna osovina uterusa zauzima
horizontalan položaj u maloj karlici. Kod odrasle nerotkinje materica je dugaĉka 6 cm, a široka je u gornjem kraju 4 cm, debljine 2 cm. Teška je 4050 g. Kod žene koja je rađala materica je nešto većih dimenzija. Dugaĉka je 7,5 cm, široka u gornjem kraju 5 cm, a debljine 2,53 cm. Težina materice kod žena koje su rađale iznosi 5060 g. Na materici razlikujemo telo, vrat i suženi deo.
Telo uterusa (corpus uteri) je gornji, širi deo, na kome se razlikuju dno (fundus), prednja i
zadnja strana i boĉne ivice. Dno uterusa je zaobljeni deo organa iznad ušća oba jajovoda. U
gornjem delu boĉnih ivica, na mestu gde poĉinje dno uterusa, nalaze se ušća jajovoda. Ti
delovi uterusa malo su upolje izbeĉeni i nazivaju se rogovi (cornua uteri). Nešto medijalno i
napred od ušća jajovoda sa tela uterusa polaze unutrašnji krajevi lig. teres uteri. Iza i ispod
pripoja jajovoda nalazi se pripoj jajniĉkih veza (ligamentum ovarii proprium) uterusa. Prednja
strana uterusa okrenuta je mokraćnoj bešici i skoro je ravna, dok je zadnja strana okrenuta
Duglasovom prostoru i malo ispupĉena.
Isthmus uteri je veoma kratak deo na spoju tela i vrata. Nalazi se u visini unutrašnjeg ušća
uterusa i njegova prednja strana odgovara mestu gde peritoneum bešike prelazi na matericu.
U visini istmusa art. uterine pridružuju se boĉnoj ivici uterusa.