Ginekološka akutna stanja

Akutna upala Bartolinijevih žlezda – Bartholinitis acuta

Bartolinijeve žlezde su parne žlezde smeštene ispod velikih stidnih usana prema silaznim granama stidnih kostiju. Njihovi izvodni kanali otvaraju se sa unutrašnje strane malih ili velikih stidnih usana na spoju donje i srednje trećine. One luče sluz koja održava vlažnim introitus vagine. Kod polnog nadražaja, a naročito pred polni odnos, sekrecija ovih žlezda se povećava.

Infekcija Bartolinijevih žlezda dešava se ushodnim putem. Upala se javlja češće kod mladih. Infekcija je obično jednostrana, a samo izuzetno može biti i obostrana. Uzročnici infekcije danas su najčešće Escherichia coli, Streptococcus i Staphylococcus, dok je ranije gonokok vrlo često izazivao ovu upalu.

Mehanizam nastanka upale Bartolinijevih žlezda:

• Patogeni mikroorganizmi prodiru kroz izvodni kanal, razmnožavaju se u njemu i izazivaju upalu žlezde.
• Sluznica izvodnog kanala pri tome nabubri, te se izvodni kanal zatvori, a zagnojen sekret ne može više da otiče.
• Izvodni kanal žlezde se rasteže stagniranim sekretom i uvećava.
• U kanalu žlezde i okolnom

Zanimljivo je da se infiltrat i apsces stvaraju i uglavnom ograničavaju na izvodni kanal žlezde i njegovu okolinu, a da relativno malo zahvataju samu žlezdu.

Velika i mala stidna usna obolele strane pretvaraju se u veoma bolan tumor veličine kokošjeg jajeta, svetlocrvene, razapete, tople i fiksirane kože. U početku površina upalama zahvaćene velike stidne usne je indurirana inflitracijom, i osetljiva. Kasnije dolazi do centralne kolikvacije infiltrata i stvaranja apscesa – znak fluktuacije. Uskoro nastaje spontana perforacija sa oticanjem gnoja i pražnjenjem gnojne šupljine.

Simptomatologija akutne upale Bertolinijevih žlezda

U akutnom stadijumu bolesti bolesnica ima veoma jake bolove u predelu tumefakta i povišenu temperaturu, praćenu jezom i groznicom. Bolovi se naročito pojačavaju pri pokretima, te bolesnica izbegava kretanje i teško se kreće.

Akutni endometritis – Endometritis acuta

Endometrijum predstavlja unutrašnji sloj materice (uterusa), a endometritis predstavlja pojavu zapaljenja ovog sloja materice. Dakle, u pitanju je zapaljenje sluzokože materice koje nastaje prodorom bakterija ascedentnim i hematogenim putem. Često se ovaj zapaljenski proces može proširiti i na miometrijum (srednji, mišićni sloj materice), kao i na paramatrijum (spoljašnji sloj materice). Endometritis se može podeliti na endometritis u vezi sa trudnoćom i endometritis koji nije u vezi sa trudnoćom. Zbog blizine svih struktura koje grade matericu, čest je i adneksitis (zapaljenje jajnika sa jajovodima) koji se javlja uporedo sa endometritisom.

Endometritis u najvećem broju izaziva više od jednog infektivnog uzročnika i najčešće do pojave ovog zapaljenja dolazi zbog ascedentne infekcije (uzlazne) od strane mikoorganizama koji se nađu u vagini. Najčešći uzročnici puerperalnog endometritisa su Ureaplasma urealyticum, Peptostreptococcus, Staphilococcus, Gardnerella vaginalis, Bacteroides bivius i Streptococcus grupe B. Chlamydia se povezuje sa poslednjim istraživanjima postpartalnog endometritisa a Enterococcus je izolovan u 25% slučajeva endometritisa gde je čak preoperativno profilaktički dat neki od antibiotika iz grupe Cefalosporina.