Prevencija diskriminacije dece sa posebnim potrebama

Konvencija UN o pravima deteta govori da: „Dete sa fizičkim ili mentalnim smetnjama treba da uživa pun i kvalitetan život u uslovima koji obezbeđuju dostojanstvo, unapređuju samopouzdanje i olakšavaju njegovo aktivno učešće u zajednici“. Deca sa posebnim potrebama zahtevaju posebne oblike brige i zaštite na njihovom putu odrastanja, razvoja, socijalizacije i socijalnog uključivanja. U iskustvu dece sa posebnim potrebama brojna su neprijatna iskustva. Podsmeh vršnjaka, sažaljenje odraslih, ignorisanje to su samo neka od neprijatnih iskustava koje deca sa posebnim potrebama susreću. Istraživanja pokazuju da roditelji dece sa posebnim potrebama često ne dobijaju zadovoljavajuću podršku od strane obrazovnih i zdravstvenih ustanova. Stručnjaci iz obrazovnog i zdravstvenog sistema, doživljavaju roditelje dece a posebnim potrebama kao prezahtevne, prezaštićujuće, preplavljenje osećanjima i slično. Takođe postoje poteškoće u sistemu socijalne zaštite. To su nedovoljna obučenost stručnjaka u socijalnoj zaštiti za rad sa decom sa posebnim potrebama i njihovim porodicama. Naime, osnovne studije za profile stručnih radnika koji mahom rade u centrima za socijalni rad (socijalni radnici,psiholozi, pedagozi) ne obezbeđuju potrebna znanja i veštine za neposredan socijalni rad sa grupama korisnika sa smetnjama u razvoju.