Prva pomoć utopljeniku

Utapanje je uobičajeni uzrok slučajne smrti u Evropi i svetu. Utapanje se najčešće događa pri plivanju, ronjenju, različitim sportskim aktivnostima u vodi itd. Drugi je uzrok akcidentalnih smrti dece, odmah nakon saobraćajnih nesreća.
Trajanje hipoksije je najvažniji faktor u određivanju ishoda reanimacije i zbog toga oksigenacija, ventilacija i perfuzija treba da budu uspostavljene što pre.
Utapanje nosi sa sobom važne, ozbiljne posledice. Njihovo trajanje je od ključne važnosti za spašavanje unesrećenog, tj. ishoda reanimacije. Nastojimo da svojim postupcima u pružanju prve pomoći utopljeniku što pre uspostavimo oksigenaciju, ventilaciju i perfuziju, koje su posledica hipoksije nastale utapanjem, onemogućavanjem disanja.
Postoje dve vrste utapanja. Imerzija i submerzija.
Bez obzira na mehanizam utapanja, dominantni poremećaj je navedena akutna hipoksija koja sa progresivnom hiperkapnijom i acidozom dovodi do akutnog zastoja srca i smrti utopljenika. Do nedavno veliki se značaj poklanjao vrsti vode (slana ili slatka) u kojoj je davljenik stradao.