Rehabilitacija u sportu – Faza rehabilitacije, principi obrade

Sportske povrede

U užem smislu sportska povreda je povreda koja nastala na sportskom terenu. U literaturi se često sreću dva pojma: povreda i oštećenje. Pod povredom se smatra svako oštećenje nastalo naglo, u jasno definisanom i odredjenom vremenskom intervalu.
Oštećenje u užem smislu se smatra nejasno definisanim stanjem, koje sam sportista ne može definisati niti odrediti vreme i mehanizam povredjivanja (mikrotrauma). Ukratko, pod povredom podrazumevamo akutnost, a pod oštećenjem hroničnost.

Tipične sportske povrede:

1) Prelom nosne kosti kod boksera,
2)  Prelom vratne kičme kod skokova u vodu,
3)  Prelom klučne kosti kod pada sa bicikla,
4)  Prelom navikularne kosti kod rukometaša,
5)  Uganuće prstiju na ruci kod odbojkaša,
6)  Prelom i povreda skočnog zgloba kod skijaša,
7)  Ruptura Achill – ove tetive kod doskoka,
8)  Kopljački lakat (epikondilitis humeri ulnaris),
9) Teniski lakat (epikondilitis humeri radijalis) i  dr.

Klasifikacija povreda:

1) Lagane povrede – bez prekida sportske aktivnosti,
2) Lakše povrede – kratkotrajno odsustvovanje iz sporstke aktivnosti (do dve nedelje),
3) Srednje teške povrede (duže odsustvovanje iz sportske aktivnosti, preko dve  nedeje do godinu dana),
4)  Teške povrede – trajna invalidnost,
5) Najteže povrede – smrtni ishod.

Klasifikacija povreda mišića:

1) Contusio (nagnječenje)
2) Distensio (istegnuće)
3) Mišićni “kater”
4) Laceratio (delimično rastrgnuće)
5) Ruptura parcialis (delimični rascep mišića)
6) Ruptura completa (potpun rascep – prekid mišića)