Medijska samoregulacija

Tradicionalne tehnike izveštavanja (npr. letimično reportersko izveštavanje, temeljna provera izvora itd.) se idalje primenjuju. Dok je trajao “rat mišljenja” između tradicionalne i savremene struje, radikalna promena u sadržaju vesti (novosti) skreće pažnju na sebe i alarmantno deluje na obe strane medijske zajednice, usavršavajući tabloidizaciju kao novinarski trend i fenomen koji odavno traje.
Globalni medijski magnati izgradili su svoja medijska carstva na konceptu tabloida, koji zbog atraktivnosti, intrigantnosti, jednostavnosti i, naravno, veoma poželjne provokativnosti donose enormne prihode. To ne znači da se tabloidi ne bave složenijim temama, ali ih, svakako, obrađuju na pojednostavljen način, približavajući se tako široj čitalačkoj publici i to, uglavnom, iz komercijalnih interesa. Objašnjavajući tabloidno novinarstvo, Selimas Miller govori o tri ključna zadatka tabloidnih novina i to: a) informisanje i zabava čitalaca, b) prodaja novina u što više primeraka i c) pridobijanje što više oglašivača (2001, p. 283). Praktičan život pojedinih medija u želji da zadovolje apetite publike i iracionalnu potrebu za senzacionalnim događajima, neretko danas pribegava „neuobičajenim i crnim činjenicama“ u širokom rasponu tog spektra. Evidentno je da ovakva medijska proizvodnja na srednjoročni ili dugoročni period te takva politika i strategija povećanja čitanosti, gledanosti i slušanosti ima veoma negativan uticaj na čitaoce, gledaoce i slušaoce, na njihovu društvenu svest .
Ovo objašnjenje je u saglasnosti sa mnogim stavovima koji se mogu sresti kroz literaturu, a svode se na činjenicu da što je širi krug čitalaca, veći je interes oglašivača, a to direktno utiče na povećanje profita.
Imajući u vidu da je spektar teorijskih rasprava o tabloidizaciji kroz literaturu jako širok, u ovom radu će biti prezentovana osnovna shvatanja o fenomenu tabloidizacije štampanih medija, njegovim pozitivnim i negativnim efektima i uticaju na moderno novinarstvo.

Definicija marketinga prema Philipu Kotleru počiva na koncepcijama: vrednosti, cijena, zadovoljenja, razmene, transakcija, odnosa, tržišta marketinga i marketera. Dakle, Kotler definiše marketing kao “društveni i upravljački proces kojim- putem stvaranja, ponude i razmene proizvoda od vrednosti s drugima, pojedinci i grupe dobivaju ono što im je potrebno ili što žele”. “Marketing je skup tehnika kojima je cilj da određeni proizvod prilagode njegovom tržištu, da s njim upoznaju potrošača, da istaknu razlike u odnosu na konkurenciju te da, s minimumom sredstava, optimaliziraju profit od prodaje.”

Tradicionalne tehnike izveštavanja (npr. letimično reportersko izveštavanje, temeljna provera izvora itd.) se idalje primenjuju. Dok je trajao “rat mišljenja” između tradicionalne i savremene struje, radikalna promena u sadržaju vesti (novosti) skreće pažnju na sebe i alarmantno deluje na obe strane medijske zajednice, usavršavajući tabloidizaciju kao novinarski trend i fenomen koji odavno traje.
Globalni medijski magnati izgradili su svoja medijska carstva na konceptu tabloida, koji zbog atraktivnosti, intrigantnosti, jednostavnosti i, naravno, veoma poželjne provokativnosti donose enormne prihode. To ne znači da se tabloidi ne bave složenijim temama, ali ih, svakako, obrađuju na pojednostavljen način, približavajući se tako široj čitalačkoj publici i to, uglavnom, iz komercijalnih interesa. Objašnjavajući tabloidno novinarstvo, Selimas Miller govori o tri ključna zadatka tabloidnih novina i to: a) informisanje i zabava čitalaca, b) prodaja novina u što više primeraka i c) pridobijanje što više oglašivača (2001, p. 283). Praktičan život pojedinih medija u želji da zadovolje apetite publike i iracionalnu potrebu za senzacionalnim događajima, neretko danas pribegava „neuobičajenim i crnim činjenicama“ u širokom rasponu tog spektra. Evidentno je da ovakva medijska proizvodnja na srednjoročni ili dugoročni period te takva politika i strategija povećanja čitanosti, gledanosti i slušanosti ima veoma negativan uticaj na čitaoce, gledaoce i slušaoce, na njihovu društvenu svest .
Ovo objašnjenje je u saglasnosti sa mnogim stavovima koji se mogu sresti kroz literaturu, a svode se na činjenicu da što je širi krug čitalaca, veći je interes oglašivača, a to direktno utiče na povećanje profita.
Imajući u vidu da je spektar teorijskih rasprava o tabloidizaciji kroz literaturu jako širok, u ovom radu će biti prezentovana osnovna shvatanja o fenomenu tabloidizacije štampanih medija, njegovim pozitivnim i negativnim efektima i uticaju na moderno novinarstvo.