Medjunarodna trgovina

Uvod

Međunarodna trgovina predstavlja razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze međunarodno priznate granice ili teritorije. U većini zemalja ona stvara značajan deo BDP-a. Iako se međunarodna trgovina obavljala tokom dobrog dela istorije čovečanstva ona je tokom poslednjih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, društvenom i političkom značaju. Industrijalizacija je unapredila prevoz, globalizacija, multinacionalne korporacije imaju značajan uticaj. Rast obima međunarodne trgovine je osnov procesa globalizacije.
Međunarodna trgovina je takođe i grana ekonomije, i, zajedno sa međunarodnim finansijama, čini širu disciplinu poznatu kao međunarodni ekonomski odnosi.
Međunarodna trgovina se pojavila u dubokoj prošlosti i dobila dopunski impuls u vezi sa stvaranjem svetskog tržišta. To je glavni oblik međunarodnih ekonomskih odnosa. Baš kroz međunarodnu trgovinu se ostvaruje međunarodna podela rada. Tržišta stranih zemalja omogućuju da se izvozom zaradi dodatni dohodak, i uvozom da se zadovolje potrebe nacionalne ekonomije.

1. Ključne reči
INPUTI su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje. Inputi su činioci proizvodnje, a to su: zemlja, rad i kapital.

AUTPUTI su različite proizvedene robe i usluge koje se ili troše ili upotrebljavalju za dalju proizvodnju kao inputi. Autputi i proizvodnja su sinonimi.

GDP (Gross Domestic Product), bruto nacionalni proizvod ili bruto domaći proizvod, predstavlja tržišnu vrednost svih finalnih proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu.

CARINA je dažbina koja se naplaćuje na uvoznu robu, ona se naplaćuje u novčanom obliku, naplata se vrši po carinskim stopama u Carinskoj tarifi, a u cilju zaštite nacionalne privrede, socijalnih, fiskalnih i mnogih drugih razloga. Carina se najčešće naplaćuje na robu koja se uvozi u područje jedne države. U nekim državama se carina naplaćuje i na izvoz robe, i to se radi iz određenih socijalnih razloga.

DEVIZNI KURS predstavlja cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu. To praktično znači da svaka strana valuta ima na domaćem deviznom tržištu svoju cenu koja se zvanično registruje, odnosno notira.