Medjunarodno privatno pravo

1.Pojam, predmet i naziv MPP
Predmet
Postoji više shvatanja o tome šta je predmet međunarodnog privatnog prava. Predmet mogu biti sami pravni odnosi ili pravne norme. Kako? Ako posmatramo mpp kao granu prava onda je njegov predmet pravni odnosi. Ako posmatramo mpp kao disciplinu koja izučava tu granu prava onda je predmet mpp-a same pravne norme.
Koji su to pravni odnosi koji predstavljaju predmet ove grane prava? Reč je o privatnopravnim odnosima. Ali samo onda kada ti odnosi sadrže element inostranosti. Veće dileme postoje kada govorimo o pravnim normama kao predmetu discipline mpp. Te norme regulišu pomenute privatnopravne odnose sa elementom inostranosti. Oblast koja nesporno spada u mpp je oblast sukoba zakona i obuhvata kolizione norme. Predmetom se smatraju i norme o sukobu jurisdikcija, tj pravila koja regulišu građanskoprocesne odnose sa elementom inostranosti. Predmet čine i pravila o privatnim pravima stranaca.

Pojam međunarodnog privatnog prava
Mpp je grana unutrašnjeg prava kojom se regulišu pravna pitanja iz oblasti privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti. Njegova pravila dakle nisu međunarodna, već samo odnosi koje reguliše imaju međunarodno obeležje jer su vezani za više suvereniteta.

Naziv mpp
Međunarodno privatno pravo, kao što smo već rekli, nije „međunarodno“ jer je ono grana unutrašnjeg prava. Naziv nije do kraja logički konstruisan, ali je najšire prihvaćen i za najširi krug ljudi označava uglavnom istu stvar. Pokušaji da se naziv zameni nisu uspeli čak ni u nekoj postojbini gde su novi nazivi nastali.

2. Element inostranosti u privatnopravnim odnosima i relevantnost elementa inostranosti
Element inostranosti
Za pojavu međunarodno-privatnopravne problematike nije dovoljno da postoji samo privatnopravni odnos, već je potrebno da se u tom odnosu pojavi i jedno ključno obeležje da bi taj odnos postao predmet mpp. Reč je o elementu inostranosti („strani element“, „međunarodni element“). On pretvara privatnopravne odnose u odnose međunarodnog privatnog prava.
Pošto je mpp unutrašnje pravo i organi zato uvek polaze od međunarodnog privatnog prava svoje države, kada posmatramo jedan privatnopravni odnos vezan za više država, iz gledišta organa jedne države se primećuje da u tom odnosu pored domaće izraženih elemenata pojavljuju i strani element(i). Postoje tri pojavna oblika elementa inostranosti: u subjektu , objektu i u pravima i obavezama.

• U subjektu se javlja na bazi činjenice državljanstva , domicila i boravišta lica koja stupaju u određeni privatnopravni odnos.
• U objektu se strani element javlja na bazi mesta nalaženja stvari i na bazi pripadnosti stvari (pripadnost osnovnih sredstava prevoza) koja su predmet transakcije.
• Strani element u pravima i obavezama nastaje ako su nastanak ili ispunjenje prava i obaveza inostrano obeleženi. Npr: ako je pravni postao nastao u inostranstvu ili je delikt učinjen u inostranstvu, ili je mesto ispunjenja obaveze u inostranstvu..

Postavlja se pitanje da li je svaki strani element relevantan tj bitan razlog da se razmotri i sa stanovišta mpp. Relevantan je onaj strani element koji je u kolizionoj normi od strane zakonodavca određen kao tačka vezivanja, i koji vodi do primene stranog prava.

3. Način (metod) regulisanja MPP
Postoje dva osnovna načina regulisanja mpp: direktan (neposredan) i indirektan (posredan, kolizioni) način.
a)- Direktan (neposredan) način regulisanja iz činjeničnog odnosa automatski stvara konačni pravni odnos. Primenom pravnog pravila na činjenični odnos on ga pretvara u pravni odnos jer određeno ponašanje učesnika čini obaveznim.
Može biti direktno regulisanje međunarodnim propisima, sporazumima kojima se regulišu značajna pitanja iz oblasti građanskog, privrednog, porodičnog i radnog prava koji su prihvaćeni od velikog broja zemalja. Značajna je i Bečka konvencija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe iz 1980. Značajno je i osnivanje UNCITRAL-a (Komisije UN za međunarodno trgovačko pravo) čija je uloga u stvaranju univerzalnih pravila međun.trg (poslovnog) prava. Na regionalnom nivou značajne su norme donete u okviru EU.
Direktno regulisanje unutrašnjim propisima , normama domaćeg prava je pre svega u oblasti prava stranaca i međunarodnog postupka. Ove norme ne zadovoljavaju se ukazivanjem na
merodavno pravo već same postavljaju određena pravila ponašanja.Npr: po zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa: „Strana fizička lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaća lica.“

b)- Indirektan (posredan) način regulisanja po nekima je jedini način koji spada pod mpp. Ova shvatanja su napuštena, ali je nesumnjivo da je indirektan način regulisanja tipičan za mpp. Suština je u odabiranju merodavnih pravila za razrešenje spornog odnosa putem kolizionih normi. Putem  kolizionih normi se upućuje na merodavno pravo po kojem će se pitanja raspraviti.

4. Izvori MPP i njihova hijerarhija
Opšti pogled
a)-Unutrašnji izvori mpp u pojedinim državama
U nekim državama postoje posebni zakoni(ci) u kojima se u potpunosti ili u najvećem delu nalaze pravila iz oblasti mpp. (Srbija)
U drugoj grupi zemalja se propisi iz ove oblasti nalaze u raznim zakonima, uglavnom uz odgovarajuće materijalnopravne (supstancijalne) propise. Npr: Kolizione norme za menicu nalaze
se u meničnim zakonima itd. Postoji i podgrupa zemalja gde su propisi mpp najvećim delom koncentrisani u jednom zakonu, građanskom zakoniku gde postoji blok odredbi mpp. U zemljama common law sistema dugo je izvor prava bila sudska praksa, koja i dalje ima značajnu ulogu ali se trend menja počev od sredine 20. veka. Od tada se mpp stalno menja putem zakona kroz implementaciju međunarodne konvencije. Poslednjih nekoliko decenija je obeleženo zakonskim intervencijama u ovoj oblasti koje su označene kao „šunjajuća kodifikacija“. U SAD je oblast regulisanja mpp u zakonodavnoj nadležnosti pojedinih država članica.