Međunarodne organizacije

MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE
Međunarodne oragniazcije su subjekti međunarodnog privrednog prava, koje osnivaju države i drugi subjekti u cilju ostvarivanja zajedničkih interesa i donošenja zajedničkih odluka.
Međunarodne organizacije podrazumevaju institucinalni sistem organa, formalizovan način donošenja odluka, kao i utvrđene ciljeve vezane za međunarodno privredno pravo.
Posmatrano s aspekta ove grane prava relevantne su međunarodne ekonomske organizacije, ali i organizacije koje su doprinele ujednačavanju i kreiranju pravila na nadnacionalnom nivou u ovoj oblasi..
Kao i države i međunarodne organizacije kao subjekti međunarodnog privrednog prava – mogu se pojaviti u dva vida :

• Najčešće se to ostvaruje putem kreiranja opštih institucionalnih i pravnih standarda i pravila u ovoj oblasti.
• Ređe se događa da su međunarodne organizacije subjekti klasičnih poslovnih odnosa.

To važi za međunarodne finansijske organizacije: MMF i SVETSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ.
Međunarodne organizacije možemo klasifikovati po različitim osnovima:
– u pogledu svojstva osnivača –

1. VLADINE – (MTK, ILA)
2. NEVLADINE – (STO,EU,UNIDO-Organizacija za industrijski razvoj u okviru UN)

– kod teritorijalne rasprostranjenosti –

1. UNIVERZALNE (STO, MTK)
2. REGIONALNE (EU, EKONOMSKA KOMISIJA UN ZA EVROPU) – po strukturi uslova koje treba ispuniti da bi se pristupilo datoj međunarodnoj organizaciji –

1. ORGANIZACIJE OTVORENOG TIPA (UNCITRAL, MTK),
2. ORGANIZACIJE ZATVORENOG TIPA (EU)

MEĐUNARODNE UNIVERZALNE ORGANIZACIJE I OBLAST TRGOVINE
Posle II Svetskog rata, kao i u drugim oblastima i u oblasti spoljne trgovine u prvi plan je izašla protivrečnost – između međunarodnog karaktera trgovine i isključivo partikularnih međusobno suprostavljenih nacionalnih propisa usmerenih ka zaštiti domaće privrede od strane konkurencije.  Ta protivrečnost, odnosno njeno rešavanje je podrazumevalo osnivanje i
kreiranje institucionalnih mehanizama, koji bi doveli do

• liberalizacije međunarodne trgovine,
• smenjenju trgovinskih barijera, kao i
• kreiranju opšte važećih standarda u ovoj oblasti.

Posle neuspelog pokušaja osnivanja međunarodne trgovinske organizacije – u primeni su ostala samo dokumenta HAVANSKE POVELJE O BANKAMA I TRGOVINI.
Oni su 1947. godine formalizovani kao Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT). GATT – je multilateralni sporazum o trgovini koji je imao za cilj liberalizaciju trgovine robama , i to na načelima:

1. zabrane diskriminacije,
2. korišćenju carina kao jedinog dozvoljenog instrumenta u trgovini,
3. zaštiti, kao i stalnim konsultacijama članica

Zabranje diskriminacije – je podrazumevala:

• primenu načela najpovlašćenije nacije,
• primenu načela nacionalnog tretmana za sve robe stranog porekla između zemalja članica.

OSNOVNO PRAVILO GATT-a – je da su osim carina (carinske barijere) svi drugi oblici trgovinskih barijera, načelno nedozvoljeni – u trgovini između zemalja članica.
Tu se pre svega misli na korišćenje:

1. količinskih instrumenata, kao i
2. instrumenata aktivne zaštite – subvencije

GATT – je u cilju realizacije sopstvenih ciljeva delovao u dva pravca, što se odnosi na:

a) stalno zajedničko dogovorno smanjenje međusobnih carina – između članica – što je bio osnovni zadatak svih rundi pregovora,
b) kreiranjem opštih pravila u spoljnoj trgovini – koje bi države članice trebalo da inkorporišu u sopstveni pravni sistem.