Menadzment

1. Uvod u teoriju menadžmenta

Prema Fayolu:

– Menadžment predstavlja proces predviđanja, organizovanja, komandovanja, koodinacije i kontrole
– Menadžment je proces ili funkcija koja je najznačajnija za svako preduzeće i ona obuhvata poslove upravljanja preduzećem.
Menadžment se pojavljuje u 3 aspekta, tj ima trojaku funkciju:

1) Proces upravljanja određenim poslovima, poduhvatima ili sistemima radi efikasnijeg dostizanja zajedničkih ciljeva.

2) Posebna grupa ljudi čiji je posao da upravlja izvršenjem poslova i zadataka koje obavljaju drugi ljudi, radi dostizanja predvidjenih, zajedničkih ciljeva.

3) Naučna disciplina, multidisciplinarnog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima.
Menadžment se može posmatrati kao:

1) Sa ekonomskog stanovišta on se može posmatrati kao proizvodni faktor, odnosno kao poseban resurs, kao sto su zemlja, rad i kapital.Smatra se da menadžment može, u odredjenom delu i na odredjeni način, da zameni rad i kapital. Menadžerski resursi mogu značajno da utiču na povećanje produktivnosti i profitabilnosti preduzeća.

2) Sa stanovišta organizacije on se posmatra kao sistem vlasti, odnosno ovlašćenja grupe ljudi u realizaciji odredjenih poslova.

3) Sa sociološkog stanovišta, on se posmatra i kao klasni i statusni simbol.Rast potreba za menadžmentom i menadžerima dovodi do toga da menadžeri postaju intelektualna i obrazovna elita.
2. Razvoj teorije mendžmenta

Menadžment se razvijao kroz veći broj škola, među kojima se izdvajaju:

1) klasična teorija
2) behejvijoristička
3) sistemska
2.1 Klasična teorija

Osnovna karakteristika klasične teorije menadžmenta je obraćanje posebne pažnje na upravljanje proizvodnjom i upravljanje preduzećem u celini, poboljšanje ukupne organizacije preduzeća i organizacije proizvodnje, a zanemarivanje pojedinca, ljudi. Pri tome se pojedinci tretiraju isključivo kao izvršioci radnih aktivnosti od kojih se traži da što efikasnije obavljaju postavljane zadatke.
Dosta se insistira na autoritetu i vlasti, koji bi trebalo da budu glavni principi na kojima se bazira efikasno rukovodjenje. Dobro definisani zadaci zahtevaju podelu rada i specijalizaciju, na kojima se bazira rukovodjenje jedinstvom naredbi.
U okviru klasične teorije izvršeno je odvajanje upravljanja i izvršavanja, čime su zastupljena načela organizacije koja rad i upravljanje posmatraju odvojeno.

Slabosti: jednostrani pogled koji zanemaruje najznačajniji faktor za efikasnu proizvodnju – ljude. Zbog toga se klasična teorija smatra i nehumanom.