Menadžment i organizaciona kultura

Uvod

Kultura je relativno star pojam koji se pojavio prvo u antropologiji. Godine 1871 antropolog B.Taylor je uveo pojam kulture kao ’’kompleksne celine koja uključuje znanje, verovanja, umetnost, moral, zakone, običaje i bilo koje druge sposobnosti i navike koje stiče pojedinac u jednom društvu’’. Od tada do danas, antropolozi istražuju kulturu određenih društvenih zajednica kao celinu materijalnih i duhovnih produkata njihovog života ili rada. Nakon više od sto godina proučavanja kulture, neki su se naučnici dosetili da se preduzeće i ljudi u njemu mogu tretirati kao ’’pleme’’. Razumevanje ponašanja zaposlenih u preduzeću zahteva, baš kao i razumevanje života plemena Indijanaca u Amazoniji ili Aboridžina u Australiji, da se otkriju njihov jezik, običaji, verovanja, rituali ili simboli. Tako se pojam kulture preselio u menadžment jezik. Da bi se napravila pojmovna razlika između nacionalne i kulture preduzeća koriste se termini ’’organizaciona’’ kao i ’’korporativna’’ kultura.

Pojam organizacione kuture

Za sve nove koncepte karakterističan je veliki broj različitih definicija pa ni organizaciona kultura nije izuzetak. Da bi smo izbegli široko citiranje različitih definicija ovde ćemo dati samo jednu, sintetičku definiciju koja uključuje najčešće korišćene elemente ostalih definicija. Organizacionu kulturu možemo definisati kao:
sistem pretpostavki, verovanja, vrednosti i normi ponašanja koju su
članovi jedne organizacije razvili i usvojili kroz zajedničko iskustvo,
koji su manifestovani kroz simbole i koji usmeravaju njihovo mišljenje
i ponašanje.1
Za razumevanje pojma organizacione kulture bitni su sledeći elementi ove definicije:

1.    Sadržaj. Organizacionu kulturu čine elementi kognitivnih struktura članova organizacije: pretpostavke, verovanja, vrednosti itd. Pored kognitivnih, organizacionu kulturu čine i simbolički elementi kao što su jezik, materijlni simboli, obrasci ponašanja itd.
2.    Socijalni karakter. Važna karakteristika kulture je da je to socijalna kategorija, u smislu da postoji samo okvirna socijalna grupa, kao što su organizacije, socijalni slojevi, profesije, nacije i sl.
3.    Efekti. Organizaciona kultura usmerava ili čak određuje svest i ponašanje ljudi. Organizaciona kultura dovodi do toga da svi članovi organizacije na približno isti način interpretiraju i razumeju pojave u svetu oko sebe. Kako reakcije ljudi proizilaze iz njihove interpretacije sveta i događaja u njemu jasno je da kultura usmerava i određuje i svakodnevno ponašanje i aktivnosti ljudi.
4.    Način nastanka. Kao definišuća karakteristika organizacione kulture vrlo često se navodi i to što ona nastaje kroz proces socijalne interakcije članova organizacije. Do zajedničkih značenja stvari i pojava, kao i zajedničkih verovanja, vrednosti i normi ponašanja članovi organizacije mogu doći jedino međusobnim interakcijama i komuniciranjem tokom svog rada u organizaciji.

Organizaciona kultura nastaje kroz zajedničko iskustvo članova organizacije, koje oni stiču rešavanjem svakodnevnih problema.